Mogu li žene jednako kao i muškarci da budu komandanti svojih pokreta i emocija? Naravno da mogu, samo je pristup kod oba pola drugačiji i srazmeran onome što je prirodna datost. Žene od prirode imaju svoje cikluse. U pojedinim trenucima su ranjive i plače im se. Zato je i bitno da imaju na koga da se oslone. Tada su poput balerina koje su na sceni u sigurnim rukama svojih partnera, koji vode igru.
A današnje žene su negovane, neke od njih i preko svake mere. Ipak, iza te lake šminke i izazovne garderobe često se kriju snažni karakteri, spremni za rad i sumornu svakodnevicu. Ponekad su spremne da ponesu teži teret od svojih partnera. Ni to nije retko. Ne treba se čuditi tome. Ženska snaga ne treba da nas zabrinjava niti ostavlja zamišljenim. Treba joj se diviti. A ono što jeste čudno i što muškarci verovatno nikada neće dokučiti jeste to kako i pored svih tih stvari koje stižu da urade one imaju vremena i da se bave sobom, da budu doterane i šik. Da li to ima veze s područjem na kojem živimo ili s okolnostima u kojima živimo? A u odnosu na muškarce… Pa nije li danas u sferi partnerskih odnosa situacija takva da svi zajedno sedimo na truloj grani?
Preti li ta grana da pukne i slomi se? Možda tu treba obratiti pažnju isključivo na tipologiju. Dosta toga zavisi i od samih muškaraca. Postoje oni kojima ne smetaju jake i dominantne žene. Romantičari, njih je manji broj, radije biraju nežne i krhke žene. Romeo traži Juliju. Ipak, čini se, najviše je onih kojima treba osoba koja će ih na siguran način voditi kroz život. To ne znači da je svakom muškarcu potrebna majčinska figura koju će prepoznavati u svojoj partnerki, ali je lepo kada se neko brine koje odelo treba da obučete i koju kravatu treba odabrati u datom trenutku.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.