Prisustvo ili odsustvo očeve ljubavi i pažnje prema detetu može u pojedinim slučajevima biti mnogo važnije od majčinog. Oprostite, drage mame, ali zaista je tako. Kada se dođe na teren određenih roditeljskih tema, majčina uloga i ljubav ne mora da bude presudna. Izostanak očeve ili majčine ljubavi kasnije može da dovede do manjka samopoštovanja, emotivne labilnosti, čak i depresije. Međutim, očeva ljubav predstavlja ključni faktor u genezi otpora prema bolestima zavisnosti i pojavi maloletničke delinkvencije.
Teško je biti dobar otac ako nemate dobar odnos prema samom sebi. Ako ste nemarni prema sebi, onda ste nervozni, nestrpljivi, otuđeni. Sve to su karakteristike lošeg oca – izbegnite ih. Pronađite način da se opustite, da smanjite stres, šetajte se, bavite se sportom. Ako je potrebno, zatražite pomoć prijatelja kada smatrate da ne možete sami… Vrlo je važno da očevi preuzmu aktivniju ulogu u podizanju i vaspitavanju svoje dece. Ovde nije reč o takmičenju tipa „ko je najbolji tata na svetu“, već o zdravom roditeljstvu, koje će učiniti da dete ima zdrav odnos prema životu.
Uvek imajte vremena za svoje dete. Jasno da posao oduzima vreme i energiju, ali morate naći i priliku da se družite sa svojim detetom. Pronađite aktivnosti kod kuće kada imate više vremena da posvetite svom detetu. Dete će po tome umeti da proceni koliko ga volite i koliko se trudite oko njega. Imajte samo na umu da će se i vaš odnos prema vašem ocu reflektovati na odnos prema detetu. Nemojte dozvoliti da postoje nerazrešeni računi iz prošlosti, jer će se oni pre ili kasnije isprečiti u budućnosti, možda čak u odnosu između vas i vašeg deteta. Time što ćete detetu pokazati veličinu opraštanja automatski ćete u njegovim očima postati bolji otac.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Mislim da je članak super i da mnogo više treba pisati o tome, jer i ja imam djecu, dva sina (6 i 2 godine), i u stalnom sam sukobu sa mužem oko djece. NJegov stav je da su neposlušni, nemogući, preglasni i da ih treba tući. Moj stav je da on treba da se spusti na njihov nivo i da im bude drugar, da im svojim primjerom daje savjete, jer njega treba da oponašaju.
Ne bi bilo loše kada bi neko organizovao savjetovalište za očeve i njihovo ponašanje prema djeci, ne kažem da nema izuzetaka, ali postoji izreka „otac – drven kolac“. Pozdrav.
Vaspitanje s nekom namjerom nije vaspitanje nego „dresura“. Tek spontano iskazivanje emocija je put do nečijeg srca i glave, pa i dječjeg. Djeca se sama uče da budu bolji ljudi, čitav život. Samo ih pustimo na miru; „davljenje“ nije nesebičnost, naprotiv, to je sebičnost jer mislimo na ono što nama odraslima treba. Pa i djeca znaju šta im treba, dopustimo im da sama biraju i izaberu put za sebe! Uz našu nevidljivu pomoć, naravno. Pa, šta ispadne, niko to ne zna, a i lakše je tako.