Svoje dete morate naučiti da bude odgovorno. Kako to lako zvuči! Kazne, naravno, nisu efikasne – one izazivaju jedino negativno ponašanje, bude strah, otpor i mržnju. Naučite dete da bude odgovorno dajući mu mogućnost izbora. Izbor treba da bude logičan i prilagođen situaciji. Pozitivna disciplina pomaže detetu da razume šta se od njega očekuje, da preuzme odgovornost na sebe, i to je ono na čemu treba raditi.
Greška koju mnogi očevi čine jeste da se ponašaju prema svom detetu kao da ništa ne ume da uradi samo, i ono to oseća. To kod njega izaziva osećaj manje vrednosti, blokadu, nedostatak samopouzdanja… Otac, u stvari, postaje uzrok za to što dete postaje onakvo kakvo on ne želi. Treba ga ohrabrivati, hvaliti ga i davati mu savete koji će ga motivisati da radi više i da bude što bolje. Nemojte se stideti da svom detetu pokažete ljubav, jer, zaboga, muškarci to ne rade. Gluposti! Zagrlite ga i kažite mu da ga volite, to je savet koji važi i za devojčice i za dečake. Deca imaju potrebu da osete i onu nežnu stranu očevog karaktera. Zato im treba pokazivati ljubav, a ne sakrivati je od njih. Ukoliko vaše dete ima potrebu da podeli nešto s vama, ostavite sve što radite (bar na nekoliko sekundi) i gledajte ga u oči kada želi nešto da vam kaže. Ako to ne učinite, ono će se sve više osećati zapostavljenim i imaće utisak da ste nezainteresovani za njega. Ukoliko želite da vas dete sluša, potrudite se da se i vi odnosite na isti način prema njemu.
Važno je da uvek budete svesni detetovih želja. Šta vi stvarno znate o svom detetu? Da li poznajete njegove želje i snove? Znate li šta bi ono volelo da postane kad poraste? Znate li šta ne voli? Ako postoje stvari koje još niste saznali o njemu, pitajte. Dete će biti srećno da s vama podeli deo svojih razmišljanja, srećno zbog toga što ispred sebe ima sagovornika koji
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Mislim da će dijete samo odabrati tzv. obrazac. Da li će prihvatiti pozitivan ili negativan model ponašanja i ophođenja prema istom? Ličiti na mamu i tatu ili potpuna suprotnost prema roditeljskom načinu furanja kroz život? Imam lični primjer: guram glavu u pijesak, a on, onako mali, upire jogunasto prstićem u problem i bori se sa njim po svom, kaže: „Ti se, mama, plašiš za mene, ti si kukavica i ostavi me na miru…“
Zar to znači da svi očevi postupaju na isti način? Ne generalizovati! Poznajem i drugačije tipove očeva. Podizanje deteta zavisi i od deteta samog. Individualne razlike su u pitanju. Ne postupa se sa svakim isto! Zar ne?
To što su muškog pola ne znači da ne umeju da budu roditelji, da ne mogu da shvate i osete. Svakako, postoje i hladni očevi, ali i majke. Da li „nežno“ kod oca mora da bude samo „nežna strana“, dok se kod majke to podrazumeva? Mislim da ne!
Potpuno se slažem sa člankom, ali želim i da dodam da oba roditelja treba da vode računa o tome da nas deca posmatraju i oponašaju naše pokrete, ponašanje i međusobno ophođenje. Mi smo njihova najbliža slika sveta i obrazac po kome oni kroje svet i život i misle da tako treba da bude jer tako rade mama i tata.