Ako se složimo s tim da postoje delovi našeg tela koje sami prosto obožavamo i na koje smo veoma ponosni, prilično je nejasno zbog čega im, kada je zdravlje u pitanju, ne posvećujemo dovoljno pažnje. Reč je o delu našeg tela koji nekada razmišlja sam od sebe a o kojem ne volimo da govorimo – o poseti lekaru da i ne razmišljamo. Dok žene imaju kompletnu granu medicine posvećenu zdravlju svojih intimnih delova, većina muškaraca teško da bi ikada posetila lekarsku ordinaciju da ne mora. Rezultat? Često ume da bude porazan.
Kada je reč o samom nošenju naše "opreme od neprocenjive vrednosti", stvari koja nam je neophodna za produžetak vrste, mi smo praktično bez ikakvog znanja. Dobro, nismo baš bez ikakvog znanja, ali se stiče utisak da žene zaista mnogo više vode računa o sebi kada su posete lekaru u pitanju. Da li je potrebna agresivna medijska kampanja da bi se jači pol poslao na rutinski pregled? Sama činjenica da se nešto tog tipa mora podsticati sa strane nije dobra. Razlozi za to su mnogi. Toliko toga što može dam se dogodi s "vršnjakom" i njegovim pratećim spoljašnjim i unutrašnjim "drugarima". Ono najbenignije manifestuje se kao svrab, infekcija ili osip, a najstrašnije je ono čega bi svi trebalo, ako ne da se plašimo, onda barem da ga budemo u punoj meri svesni – kancer.
Ukoliko spadate u grupu muškaraca koja nije sklona da obraća pažnju na to, vreme je da se opametite. Rizik nije nimalo mali. Posledice neobaveštenosti i nebrige po sistemu "ma, neće se to meni desiti" nikad nisu dobre, bez obzira na to da li je u pitanju bolest, sterilitet ili ono najgore što ovom prilikom nećemo ni da spominjemo. S malo više brige o sebi možemo da se oslobodimo dela tereta sa svojih leđa. Nije potrebno da se nešto konkretno dogodi da bismo se trgnuli. Stara krilatica da je bolje sprečiti nego lečiti nije izmišljena ni slučajno ni bez razloga.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dobro se neko setio i da prosvetli naše muškarce 🙂 Od žena se očekuje da idu redovno na ginekološke preglede, to se podrazumeva. Oni idu kod urologa samo kada osete da nešto nije u redu. A to je jako retko. Sramota je da ga dodiruje neki drugi muškarac…
Vjerovatno se misli na sasvim mlade žene; sve dok du zdrave, prave i ispravne, sve je u redu i spremno za reproduktivnu funkciju koja je prerogativ, a ne seks ispred svega kako imaju običaj da nam serviraju i sugerišu mediji. Tek kad se prije ili kasnije, mislim na porođaj, pokaže i ostane nečijom greškom ili prirodom stvari, polovična, nastaje izopštenost, potiskivanje, blago, iz društva, i osjećaj nedovršenosti i nepotpunosti, češće i praznina zbog nedostatka cjelovitosti i neispunjenosti glavne funkcije uopšte ili još koji put.
Dobra tema. Zašto muškarci ne, a žene da? Žene su u zdravstvenom sistemu privilegovane, bez uputa lekara opšte prakse mogu otići kod ginekologa kad god žele i hoće, muškarci ne. Zašto? Pametnije, otvorenije, drskije, koriste javne medije za sve pod formom navodne ugroženosti. Muškarci su jači po, hahaha, pa kada su jači pol zašto ih ima oko 48%, zašto životni vek traje 10 godina kraće od ženskog veka… Moglo bi se toga nabrajati veoma dugo i konkretno. Urološke ambulante su smeštene zajedno sa ženskim, treba čekati red, žene imaju prednost – zašto? Pa sve medicinske sestre su žene i treba li neko još neko objašnjenje? Muškarci treba da obuku škotsku odeću, a žene su mušku već obukle, pa je onda sve na svome. Većina urologa su muškarci…
Slažem se da je tema dobra i da treba popularizovati urološke preglede (preglede kod urologa) muškog dela populacije. S druge strane, uopšte ne mislim da su se žene izborile za specijalan tretman (ginekološki pregled i nije baš letovanje na Karibima). Potreba da se kontrolišu reproduktivni organi jeste realnost. Da se podsetimo: 1) ipak najveći br. žena rodi bar 1 dete (da nije tako, ne bi svita bilo), koje u njoj boravi 7-9 meseci; 2)u reproduktivnom periodu žena (ženka čoveka) ima menstrualni ciklus na svakih 28-31 dan – ljušti nam se materica (znam da je pežorativno ali..). Da ne bih dalje nabrajala, realno postoji PREKA POTREBA DA SE REDOVNO KONTROLIŠEMO, NIJE LUKSUZ NI POVLAŠĆEN POLOŽAJ. Koliko znam, kod nas žene u stvari retko posećuju ginekologa. Muškarci još ređe posećuju lekare jer NAŠ PRAVI BALKANSKI MUŠKARAC JE KUKAVICA (ne kada se treba potući i sl, već samo kada su u pitanju lekarski pregledi, vađenje krvi, zubar…) i naravno „zatucan“, što bi rekli, neće da sve svoje pokazuje tamo nekom. Osim toga, mislim da je mentalni sklop dobrog dela nacije konstuisan za sistem „što manje znam, manje me boli“ – ako ne znam da sam bolestan, onda i nisam. Momci, pravac sistematski pregled! 🙂