Osećaj da godinama naporno radite bez nekog posebno važnog efekta sigurno nije prijatan. Ostanak u vezi koja se neprestano lomi pod naletom emotivnih trzavica, takođe. Ako ni zbog čega drugog, oba primera su naporna zbog toga što uporno nailazite na svoj i tuđi otpor koji morate da slamate kako biste nazreli kraj takvoj atmosferi. A kraja nema i ne nazire se, ili bar ne onom brzinom koja bi vam odgovarala ili dala nadu da će se nešto zaista promeniti. Stvari se ne menjaju same od sebe – vi ste taj koji mora da se oslobodi starih navika.
Upornost i strpljenje mogu da donesu dobar rezultat, ali se pre ili kasnije pred vama pojavljuje pitanje koliko još dugo treba čekati. Odgovor na to pitanje ne može da vam da niko sa strane. Vi ste jedini koji s odgovornošću može da tvrdi koliko upornosti i strpljenja još uvek posedujete. Vaša lična motivacija za ono što radite u životu od presudnog je značaja. Samo uz njenu pomoć možete očekivati da će neki naredni period vašeg života biti obogaćen ili obeležen pozitivnim osećanjima. Bez prave motivacije, možete očekivati samo povlačenje u sebe, a to je poslednja stvar koja vam je potrebna. Da bi promene koje želite da postignete u svom životu imale pravi odjek (onaj koji vi želite da dobijete), potrebno je da nastupate sa manje straha.
Ponekad je zaista dobro raščistiti s prošlošću koja ume da opterećuje. Ma koliko vas neki posao ili neka osoba interesovali, bolje je da se ne vraćate na ono što je već ostalo iza vas, a da toga niste u potpunosti ni svesni. Ono što nosite sa sobom kao emotivni prtljag može da vam iskomplikuje život u priličnoj meri. Zbog toga nemojte pothranjivati svoju slabost oslanjajući se na stare ljubavi i stare poslove koji vas ne pune dovoljnom dozom energije. Izazovi koji su pred vama traže od vas samo da ih realnije sagledate, a tek onda da im se prepustite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Barijere na putu u bolje sutra nikad nam nisu bile strane. Trebalo bi skupiti samo dovoljno motiva, hrabrosti i srca i preskočiti ih bez zazora i suvišnih kolebanja. A kome je lako zaboraviti i prepustiti „emotivni kovčeg“ prošlosti i krenuti dalje, čak i ispočetka kao da ničeg nije ni bilo, pocijepati stare krpice, skinuti staru, izanđalu patinu sa svog lika i prepustiti se da tečemo kao voda, u njenom pravcu, a ne protiv svih plima i tokova, ne protiv svih struja, ali i njoj uprkos. I zašto razmišljati stalno i samo o onome što nas muči ili nam nije po volji. Treba odmoriti mozak i krenuti dalje, u nekom novom pravcu, a ostati isti i dosljedan sebi i drugima koji nas vole i žele uz sebe, čak i sa starim navikama, ponekom nedosljednošću, lošim procjenama ili pak izabranim pogrešnim trenutkom. I šta sa praštanjem, obično je to ono što ostavlja utisak nedovršenog posla i ispunjenosti negativnim emocijama, kada bi sve da srušimo, pocijepamo i bacimo, ostanemo bez ičega čemu bi se radovali kao nečemu što je vrijedilo samo u sjećanjima i dozlogrdilo kao već prevaziđen stil ophođenja preme samom sebi. A tu su i stare navike, stare ljubavi, „nove potiskuju stare“ kažu stari ljudi. „Vratite mi moje krpice“, zavapili bi, ali samo ponekad u očajanju, samo oni koji nisu raščistili sami sa sobom, osvrtanjima i pokajanjima. Zašto mučiti sebe stalno iznova, pored toliko novih senzacija što nas okružuju ili tek čekaju na nas. Ne ustežem se reći u pola rečenice „Predomislila sam se i ne pristajem, hoću nešto posve novo“. Ni malo patetike nije na odmet, nasmijem se sebi i pročitam nešto takvo ili zadržim se s takvim jednim čovjekom, na čašici razgovora i kao prepuna novih saznanja ili opštih mjesta. Same pohvale vama.