Sigurno poznajete mnoge osobe koje za sebe tvrde da je njihov izbor partnera uvek pogrešan. A možda je to slučaj i sa vama? Možda su pogrešni izbori uvek neka vrsta posledice rada naše podsvesti? Možda je u pitanju i strah od patnje i povređenosti? Pojedine osobe jednostavno ne mogu da se oslobode "prtljaga iz prošlosti".
Zbog loših iskustava, obično nam se dešava da u narednim vezama nastojimo da "sve konce" držimo u svojim rukama, što znači da ćemo birati osobe prema kojima ne gajimo duboke emocije. U takvim prilikama, patnja posle raskida je isključena. Ipak, ukoliko ništa ne naučite iz prethodne veze, pa nastavite da pravite iste greške, ne treba se žaliti. Na primer, postoje osobe koje stalno ulaze u emotivnu vezu s problematičnim osobama, i to u želji da im pomognu. Umesto da srljate iz veze u vezu, bilo bi zgodno da posle svakog raskida malo i razmislite o tome gde ste vi pogrešili?
U nedostatku samopouzdanja, postoji opasnost da izaberemo osobu koja je fizički, intelektualno, materijalno ispod naših očekivanja. Takva veza je osuđena na propast, ili ako ne na propast, onda barem na neuspeh. Razlog je jednostavan – oba partnera će biti nezadovoljna. Snižavanje kriterijuma stoga nikako nije pravo rešenje. S druge strane, za razliku od onih koji snižavaju kriterijume u izboru partnera, veliki broj ljudi precenjuje svoje mogućnosti. Zaljubljuju se u izuzetno lepe, bogate i uspešne osobe, bez svesti o tome koliko su zaista male šanse da im ljubav bude uzvraćena. Zbog toga je najvažnije da imate realnu sliku o sebi i da svoje emocije usmerite prema osobama koje su vam "dostupne". I mada se to često negira, dešava se da mnogi ljudi u svojim partnerima traže roditelje. Zanimljivost takvih veza leži u tome što se nesporazumi ili sukobi s roditeljem sada nastavljaju u emotivnoj vezi, ali tako nema straha od neizvesnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.