Kada nam se dogodi neka vrsta neuspeha (na poslovnom ili na privatnom planu), čini nam se da su sve lađe potonule i da je neuspeh koji smo doživeli poraz od kojeg se nikada nećemo oporaviti, nešto najbolnije što nam se dogodilo. Međutim, usponi i padovi su nešto što se u životu uvek dešava i svaki poraz na neki način treba posmatrati kao mogućnost postizanja neke nove pobede. Nije to samo ona priča: "Što nas ne ubije, učiniće nas jačim", mada ima i toga. Suština je na neki način sažeta u onome – pokleknuti i ponovo ustati. Na kraju krajeva, možda ponekad nije problem u doživljenom porazu, već u prevelikim i neracionalnim očekivanjima?
Svako od nas je u nekom trenutku svog života doživeo neki neuspeh. Poraz je neka vrsta univerzalnog principa. Gubimo poslove, razvodimo se, trošimo novac na neracionalan način, zadužujemo se… Kada dođe do ovih trauma, situacije u kojima se nalazimo takođe su svima manje-više poznate: poricanje, izolacija, bes, depresija i na kraju prihvatanje. Međutim, način na koji se borimo protiv svega toga nije važan onoliko koliko ono kako pamtimo gubitničko iskustvo. Najveći porazi se ne zaboravljaju. Oni postaju sastavni deo naših života i traže od nas da ih prigrlimo ili da propadnemo, trećeg nema. Velika stvar u preživljavanju ovih oluja jeste to što smo mnogo bolje pripremljeni kad sledeći put počne da duva vetar. Prvi simptomi se odmah primećuju, a onda je potrebno samo to da se usredsredimo na ono najvažnije. Kada se poraz jednom pregura preko glave, najbitniji je osećaj da, šta god da se dogodi, opet i uvek možemo da krenemo iz početka. U neku ruku, poraz nas čini spremnim na način koji uspehu nikad ne polazi za rukom.
Poraze uvek treba posmatrati kao prolazne nezgode. Na povrede treba gledati kao na crvene zastavice koje signaliziraju slaba mesta u našem organizmu. Ako ih dobro podupremo, nikada više nećemo pokleknuti u trci. Čak i onda kada nam se čini da je sve krenulo po lošem, ne treba paničiti. Valja se osvrnuti i razlisliti kako smo ušli u taj haos. Ako se situacija koja nas muči sagleda s više aspekata, još se može učiniti da ono što nas je snašlo ispada najbolja stvar koja je mogla da nam se dogodi u datim okolnostima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tekst je više nego odličan. U potpunosti se slažem. Porazi nas čine jačim. Glavu gore i samo napred! Život teče dalje! Pozdrav.
Licemerno. Ispade da oni koji su preživeli poraz treba još i da budu zahvalni onima koji su im tu divnu priliku da budu poraženi – priuštili! Sačuvaj nas Bože od takvih „dobročinitelja“.