U četvrtom krugu Danteovog "Pakla" nalaze se lakomi i rasipnici. U večnom sukobu i osuđeni na beskonačno ponavljanje radnji koje su ih dovele na to mesto. Među najuzbudljivija poglavlja u svetskoj istoriji spadaju svakako i ona o hirovima najobesnijih predstavnika vladarskih dinastija, koji su svet oko sebe doživljavali kao privatno carstvo luksuza. To u istoj meri važi za zvezde šou-biznisa, ikone filmske industrije, sportiste i TV magnate. Rasipništvo nije loša osobina; ono je pogled na svet, doživljaj stvarnosti i shvatanje života. Deviza "Posle nas potop" zvuči kao tajni kod za razotkrivanje jednog posebnog karaktera.
Često možemo čuti kako su najbolje stvari u životu besplatne. Iza te devize obično stoje avanturisti, boemi i veliki ljubavnici. Kao i najokoreliji rasipnici, i oni su večiti zaljubljenici u hedonizam. Vrednost života potvrđuje se isključivo kroz uživanje, kroz neprestanu degustaciju čulnih izazova. "Život je gozba, ili pij ili idi", maksima je stara nekoliko vekova. I ona podrazumeva da se ne štedi vreme, energija i novac u zadovoljenju svojih prohteva. S druge strane, rasipnik, koga prepoznajemo upravo po toj osobini, najviše uživa u posedovanju kao takvom, u samopotvrđivanju kroz ono što se nalazi u njegovom vlasništvu. On jednostavno ne može da odoli a da ne priušti sebi sve ono što predstavlja vrhunski kvalitet u svim sferama života.
Želja za kvalitetnim življenjem života nije sporna. Zvanični jezik medija naziva je "standardnom". Masovni mediji je promovišu kao imperativ i suštinu življenja. Skromnost je, kao nikada do sada, obezvređena i tretira se kao sinonim za glupost. Na sceni su velike ambicije, grandiozni prohtevi i oštri zubi. A šta ako je možda oduvek bilo tako, samo smo mi svedoci epohe u kojoj živimo, pa nam se čini da je ovo trenutak u kome se kvota poštovanja i samopoštovanja meri brojem zlatnih kartica u novčaniku? Možda je ranije samo način plaćanja bio drugačiji.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Naravno da je način plaćanja nekada davno bio drugačiji, pa smo prema njemu osjećali zahvalnost ili pak dug; da, krvnim zrncima ili pomoću krvnih njih, tako da si imao ili krv ili vodu. Zašto bi ti inače neko pomogao u nevolji, ako ti nije rod ni tvoja kost ni pomozbog. Danas, pripadnost nekome ili nečemu samo po sebi uopšte se ne računa, pogledajte samo oko sebe ili čak zavirite i u svoju porodicu. Sve je samo blef i da neko nečem služi. Osim kao sredstvo plaćanja neizmirenih računa, a i to se da nadoknaditi. Zabašuriti?! Nekoga ili nečim, svejedno. Danas sakriti cijelog čovjeka i strpati ga u svoj džep nije ništa; nekada se to zvala svaka vrsta ucjene na nivou.