Nedostatak poverenja često dovodi do sukobljavanja roditelja i dece. Ako želite to da sprečite, neophodno je da se na vreme prema svom detetu postavite kao roditelj kome može da se veruje. Još dok je dete malo, važno je da u vama prepozna osobu na koju uvek može da se osloni. Zato ne zanemarujte nijednu njegovu potrebu, pružite mu utehu i čvrst zagljaj kad zaplače i razgovarajte s njim kao s odraslom osobom. Davanje lažnih obećanja obavezno izbegavajte.
Deca nikada ne zaboravljaju lažna obećanja. Ako im obećate nešto, to obavezno i uradite bez odlaganja ili čuvene rečenice: „Sutra ćemo…“ U odlaganje od danas do sutra više čak ni deca ne veruju. Nemojte zaboraviti da ste vi najbolji primer svom detetu. Obratite pažnju i na to šta vaš mališan može da nauči iz odnosa s vašim prijateljima, rodbinom, kolegama. Izbegavajte ismejavanje i ogovaranje osoba s kojima se viđate. Kada vaše dete uradi nešto loše, ništa nećete postići ako ga odmah napadnete. Dopustite mu da samo obrazloži svoj postupak. Ako mislite da takvo ponašanje zaslužuje kaznu, onda ga bez dvoumljenja i kaznite. Ipak, uvek mu pružite priliku da opravda svoje ponašanje.
Kad god vam se pruži prilika, pohvalite svoje dete. Ne ustručavajte se da istaknete njegove dobre osobine i pred prijateljima i pred rodbinom. Ako zauzmete ulogu „policajca“ i stalno kontrolišete i ispitujete, dete u vama sigurno neće prepoznati osobu kojoj može da veruje. Čak i ako to radite iz straha, neophodno je da pronađete bolji način da mu priđete i pokušate da izvučete istinu iz njega. Prepustite svom detetu da u nekim situacijama samo odlučuje i onda poštujte odluku koju je donelo. Nikada nemojte potcenjivati njegove stavove, ma koliko vam se oni isprva činili detinjastim ili pogrešnim iz perspektive nekoga ko je zaboravio kako izgleda biti dete.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Šta je ovo? Proklamacija valjda. Juče je moje dijete „zabolio, tj. nabudžio se mozak“ od silnih predubjeđenja kojima smo ga napali iz neiskorištenih i nedefinisanih izvora proisteklih iz pogrešnih podataka koje nem je predočio. Naravno, iz druženja, neslaganja sa drugovima s kojima se, eto, sutradan zajedno i udarnički posložio. Sve u šesnaest, a može i u sedamnaest, je l’ te?! I da, ponio je najzad mobilni kompjuter od 400 u školu „samo za ovaj put“.
Pohvale za članak! Djecu treba prije svega saslušati kad god smo u mogućnosti. Uvijek traže prijatelja, nekog od povjerenja. Zašto to ne bio roditelj?! Uz dosta strpljenja, vremena i truda vjerujem da se u većini slučajeva može izgraditi kvalitetan odnos između roditelja i djeteta. Moglo bi se o tome dugo pričati. U svakom slučaju, slažem se sa vama. Pozdrav i svako dobro!