Sećate li se one izreke: "Ono što nas ne ubije, čini nas jačim"? Sudeći po vremenu u kojem živimo, reklo bi se da je ta izreka promenila redosled reči u rečenici, te da bi ona u uslovima savremenog životnog ubrzanja zapravo trebalo da glasi: što nas ne čini jačim, ubija nas. Teško da ima reči koja je više od reči stres natopila savremeni govor i koja je istovremeno uzrok i objašnjenje za mnoge (realne i imaginarne) nevolje savremenog čoveka. Stres je zlatni alibi i Ahilova peta poslovnih boraca, ali se čini i da je na neki način u pitanju reč koja predstavlja neku vrstu opšteg mesta mnogih savremenih profesija.
Danas se praktično veruje da je stepen prisutnosti stresa na poslu zapravo mera ozbiljnosti jednog posla. Radno mesto koje sa sobom ne nosi stresni faktor za mnoge predstavlja sliku lažne etike, posao iz kategorije "lezi, ‘lebe, da te jedem"; ako vam kosa ne sedi u toku dana u nekim dobrim procentima, vi zapravo niste ni zaposleni. Vi plandujete i profesionalno ste nekompetentni. Stres je važan, stres mora da se analizira, stres je pokazatelj angažovanosti; ako niste bar jednom u toku dana u predinfarktnom stanju, niste nikakav poslovan čovek. Ako je tačno da bez muke nema nauke, ispada da je stres direktni indeks naše poslovne opterećenosti.
Ima i onih koji su spremni da kažu: "Stres je moj prijatelj. Stres je uvek uz mene. Podseća me da vredim. Podseća me na to da dobre stvari nikada ne dolaze lako." Oni koji misle suprotno i koji su za usporavanje nisu vredni pomena iz perspektive ovih prvih. Možda su i u pravu. Stres je definitivno, i kao pojava, i kao reč, i kao stil života, deo naše stvarnosti i verovatno će tu još dugo da se zadrži. Ima li onda nekog načina da miroljubivo koegzistiramo ili će borba morati da bude nemilosrdna?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.