Priče o sponzorušama se iznova podgrevaju i izgleda da jagma koja vlada oko tih devojaka nikada neće prestati. One vrebaju priliku da pronađu bogatog sponzora i tako sebi obezbede materijalnu egzistenciju, a društvo razmatra njihovu pojavu, sociološki ih obrađuje, pišu se eseji, vode se polemike. Problem sa sponzorušom jeste taj što joj je, na bilo čiju zamerku da je prostitutka, dovoljno da postavi pitanje: „Ko mi kaže?“ Koliko je onih koji mogu da se zakunu da nisu bili sponzorisani bar jednom ili da nisu bili u situaciji da kažu da je ženama uvek lakše, i to na svim nivoima. Koliko ima muškaraca na svetu koji bi se ubili istog momenta kada bi sponzoruše bile nekim čudom ukinute preko noći?
Analizirati sponzoruše ima smisla samo ako se analiziraju i muškarci koji ih plaćaju, što se veoma retko čini. Sponzoruše se najčešće napadaju u medijima, a još je gore kada muški novinari počnu da ih brane, jer navodno saosećaju s posrnulim devojkama. Istina, prava istraživanja nikada nigde nisu detaljno sprovedena, niti u psihijatrijskim dijagnozama postoji ona po imenu „sponzoruša“. Ipak, to ne ometa razne društvene istraživače da već godinama analiziraju ovaj pojam i iznose stručne zaključke. E, sad, sponzorstvo je stari fenomen, samo što se javljao pod drugačijim imenima. Nekada je sponzor bio mecena. Pored toga, nije sponzoruša svaka žena koja primi poklon od nekog muškarca. Sponzoruše imaju svoje jasne ciljeve zbog kojih provode vreme s određenim muškarcima, s tim što se kod nas ti ciljevi svode na preživljavanje od danas do sutra.
U svim društvenim slojevima, među svim tipovima žena ima sponzoruša, a jedino što ih spaja i što im je zajednički imenitelj jeste to što poseduju jaku želju da svoje ciljeve ostvaruju uspešno i po svaku cenu. Od prostitutki ih razlikuje to što one uvek biraju, doduše, u ograničenom krugu i što mogu da odaberu samo jednog kandidata. Dakle, gotovo kao i udavače.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.