Reklo bi se da postoje tačno određene stvari koje žene žele od muškaraca, ali se isto tako može reći i da postoje neke specifičnosti koje mi želimo od njih. Isto tako, postoje i neke pojedinosti koje uopšte ne želimo u svom životu. Da li volimo da budu dobre domaćice, vrhunske ljubavnice, brižne majke, uspešne u poslu, doterane, vredne, namirisane, pametne, britkog uma (ali ne i jezika), duhovite, mazne ali snažne… Naravno da volimo! Generalizacije ne treba prečesto praviti, ali svako od nas želi da njegova izabranica ima nešto od navedenog – ako ne i sve.
Ne volimo žene koje ne vode računa o sebi. Dopadaju nam se one koje možda i ne izgledaju kao boginje, ali znaju da očuvaju svoju lepotu i da izgledaju dobro. Međutim, sama pojava bez stava ne znači mnogo. Nijedan muškarac ne voli sebičnu ženu, onu koja uvek želi više i koja nikada nije zadovoljna. Takva žena nije sposobna da uzvrati istom merom, niti osećanjima niti bilo čim drugim. Ruku na srce, većina nas izbegava i žene koje imaju skup ukus. Sponzorušama, tom fenomenu devedesetih, ponajpre treba zahvaliti zbog takve naše rezervisanosti. Pripadnici jačeg pola cene žene koje imaju samopoštovanje. Ne volimo slabe, koje prilikom donošenja svih odluka moraju da se konsultuju sa svojim muškarcem. Neka koja je jaka, odlučna, a u isto vreme ljubazna, bila bi idealna kombinacija za svakog muškarca.
Ono što uopšte ne volimo (a od čega pati dobar broj pripadnica slabijeg pola) jeste gunđanje. Dama koja je nezadovoljna celim svetom i koja se stalno žali ne bi li dokazala da je svi kinje nije izbor nijednog muškarca. Mi volimo žene s kojima lako komuniciramo na svim nivoima. Druželjubive dame i žene od poverenja, napred, ostale – stoj!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Hmm… i prije se znalo, ali vidite koja je već godina na pragu! Sve je to, naravno, sumnjivo, ako hoćete da mijenjate bilo što a to se odupire bilo kojoj promjeni uživo.
OK, kraj teksta je objasnio: druželjubive dame i žene od poverenja, napred, ostale – stoj! Nećemo mi „drugu mamu“, samo nećemo razmaženu i nezrelu devojčicu koja misli da je centar sveta i koja dugim komentarima po forumima ubeđuje normalne žene da treba da budu takve (razmaženi, nezreli egoisti). Takve će ostati forever alone.
Momci obično kažu da vole djevojke sa stilom, ali je za njih to jednostavnost. Bolje je biti svoj. Kako mi djevojke volimo duhovite momke, tako i oni vole duhovite djevojke. Na kraju krajeva, ne moraju se momak i djevojka složiti oko svega, sve ima i dobru i lošu stranu!
Ako je suditi po Konfučiju (a jeste), bar polovina muškaraca nema dušu. Oprostite što tako kažem, okrenite se u svom širem okruženju pa će te videti da je tako.
Ova tema je večita i prelazi okvire svega što je ovde napisano, ma i više od filosofije. Slažem se sa svim komentarima, ne treba bežati od jakih žena – moralno i karakterno. Muškarci su uplašeni, nesigurni – i s pravom se današnje žene žale na njih. Svako treba da igra ulogu koja mu je data – žena da bude žena, a isto i muškarci. Žene ne treba nikako potcenjivati, njima je bog dao takvu mudrost i sofisticiranost, da se uvek pitam ko tu koga zavodi. Konfučije je rekao da se muškarčeva duša , moral i karakter ogleda u tome kako se ophodi prema ženi.
Drage moje,
Budite ono što jeste, pa će i njegovom veličanstvu muškarcu odmah biti jasno sa kim ima posla, a ne da se pretvaramo u nešto što mislimo da bi on želeo da budemo. Prvo i osnovno: biti načisto sa tim ko smo i šta želimo od života i od muškarca. Ponašati se u skladu sa sopstvenim uverenjima i prizivati u život sličnog saputnika. Sve iluzije tipa promeniće se zbog nas u ime naše ljubavi treba unapred odbaciti. Imati uvek na umu najbitnije stavove iz sistema sopstvenih vrednosti, od kojih ne treba odustajati. Ako se sa tim pravi kompromis, pre ili kasnije se to vrati kao bumerang. Npr. progledali smo mu kroz prste neke oblike ponašanja koji nam smetaju na početku, kada smo zaljubljene i kada nam i mane deluju slatko. Kasnije, kada progledamo, shvatimo da on nastavlja sa tim što nas ne samo iritira nego je u suprotnosti sa našim karakterom, jer je nasprosto takav, a mi više ne možemo da se nosimo sa tim. Dakle, papir u ruke, spisak osobina koje dotični mora da ima, da bi izbegle naknadne frustracije i razočarenja. Mogu dve osobe da se ne znam koliko vole i da su oboje kvalitetne i izgrađene ličnosti, a šta to vredi kad jedno želi decu, drugo ne, ili ona želi njega pored sebe, a njegovo radno vreme je tako da se skoro i ne viđaju, ili je ona kućni tip, a on slobodjak itd. Nije sramota odmah pitati jedno drugo na početku veze kakvi su i šta očekuju od života, pod uslovom da ste iskreni, i doneti odmah odluku ma koliko nam se njegove oči i priča dopale. I dela, samo dela, pokazuju i dokazuju ljubav, ma koliko šarmantnu žvaku gospodin ima. I na kraju rešiti problem koji imamo same sa sobom kada volimo i dajemo sve od sebe: postaviti granice davanja, ma šta da je to, i očekivati i zahtevati da se naše osnovne potrebe za pažnjom, ljubavi, finansijskom pomoći i pomoći u kući zadovolje. Inače smo nadrljale ako od sebe napravimo uslužni servis za decu, muža i ostatak familije. Da bi nas cenili, moraju da vide da volimo i cenimo same sebe i po svaku cenu braniti to svoje parce slobode, bilo to popodnevno dremanje ili šetnja sa drugaricom. Najpametnije su žene koje zahtevaju pomoć od okoline i ne izigravaju svemoćnice koje su sposobne za sve. One ne gube, nego samo dobijaju na ženstvenosti i očuvanju sopstvenog zdravlja i snage za život. Dakle: postavljajte razumne granice, tražite i zahtevajte da se vaše potrebe zadovolje, bilo to pranje sudova ili duže maženje pre seksa. Samo napred, jer vi to, drage moje, zaslužujete!!!
Baš ono što je bilo potrebno – još jedan tekst o tome „kako se što bolje dopasti muškarcu“. Žene, ne treba da se trudite da se nekome dopadnete i da podešavate svoj karakter prema nečijim potrebama. Ako to radite, onda ste neformirane ličnosti i bolje bi bilo da se obratite psihijatru i poradite na sebi nego da pokušavate što bolje da se uklopite u sliku koju želite da voljeni muškarac ima o vama. Postoje ljudi koji su kompatibilni i ljudi koji nisu kompatibilni. Za namćora i džangrizalo postoji neko kome će to odgovarati – poznajem ljude koji prosto vole da budu maltretirani. Isto tako, za domaćicu je domaćin, a ne plejboj. Za fudbalera je sponzoruša/narodna pevačica, a ne asistent profesora na fakultetu. Svaka krpa ima zakrpu, te nemojte gubiti snagu „menjajući“ sebe, nego nađite ono što vam odgovara.
Muškarcima je teško ugoditi. Žena koja se njima dopada mora da bude: na ulici dama, u kući domaćica, a u krevetu (bračnom) kurva. E, pa dragi moji, da li je to uvek moguće? Teško.
Bravo Veljo, , treba biti jaka ličnost i priznati sve to. I to je upravo ono što mnogim muškarcima nedostaje – priznati svoje slabosti i dati ponekad preimućstvo ženi ne znači izgubiti na sopstvenoj muškosti. Naprotiv. Ne razumem baš najbolje Zoranino pitanje za razmišljanje?
To što se ne javljaju, ne znači da ne čitaju, nego su naprosto ostali bez teksta.
Skoro da se u potpunosti slažem sa Sirenom Savić, ali bih postavila pitanje za razmišljanje: šta sve muškarci mogu da smisle u životu da razbiju dosadu?
Iz komentara se vidi da ovo, izgleda, čitaju samo žene… 🙂
Drage dame, lepo ste sve to rekle.Pamet u glavu, ali na vreme. Kasno je kad bude kasno. A muškarci neka konačno shvate da nisu carevi. Kod svojih mama, možda, ali u porodici je druga stvar.