Nije retka situacija da se protiv kritika koje su upućene na račun načina života koji vodimo branimo rečima da je to "stvar navike". Popušimo po koju cigaretu tu i tamo, ali ne smatramo sebe zavisnicima, međutim, cigareta baš dobro ide uz neko alkoholno piće, a tek što dobro ide uz kafu ili nakon dobrog jela, a tek posle dobrog seksa…. I tako u krug. Dok trepnete okom, zavisnost vam se uselila u mozak i više nema povratka. Mozak kasnije može da počne da se bori protiv loše navike, ali se ta bitka češće gubi nego što se dobija. Čast izuzecima! Određene situacije izvlače navike na površinu, i to one koje su duboko ukorenjene u nama. A kada navika izbije na površinu, veoma je teško odleti joj. Kao što je napisao Oskar Vajld: "Svemu mogu da odolim, osim iskušenjima".
Protiv loših navika ponekad se najbolje možemo boriti prostim ponavljanjem onih koje su dobre. Jednostavno ponavljanje dobrih navika čini da ih radimo automatski. Ako izaberemo ponašanje koje vodi ka ostvarenju nekog zacrtanog cilja, bićemo manje skloni onim lošijim izborima. Posmatrano na praktičnom primeru, umesto da se opredelimo za voćni sladoled, bolje je uzeti neko voće. Jasno kao dan! Ljudsko telo je (nažalost) programirano da određene stvari prihvata s merakom, započinjući istovremeno doživotnu naviku koje se kasnije teško lišavamo. A svako od nas ima neku svoju slabost. Nekim navikama odajemo se svesno, neke su prosto prisutne u našem okruženju i iz prikrajka nas vrebaju, a neke loše navike umeju i da nam se prikradu.
Moguće je da se lošim navikama prilagodimo a da toga nismo ni svesni. I mada nam intuicija govori da je naše ponašanje pogrešno i kontraproduktivno, ipak to radimo, jer pretpostavljamo da nam se ništa loše neće desiti. Ako nešto loše uradimo jednom i posla toga nam se ne desi ništa loše, iskustvo nas uči da je to što radimo u redu. Koliko pogrešnih koraka u samo jednoj rečenici!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Na neke stvari se nikad nećemo navići, lošu situaciju, loš brak, lošu sreću, naravno na tako nešto nikada nećemo pristati ili bar prihvatiti ih kao nešto normalno i „suđeno“. Borićemo se svim silama da iz toga izađemo, a naše loše raspoloženje će nas uvijek posjećati da ni razne neodoljivosti nisu baš takve da nas brzinom svjetlosti prikuće iskušenju kojem pristupamo najčešće nekritično jer nismo stigli da mu se odupremo. I nije prvi put toliko sladak našem tijelu, koliko smo mi slabići u nedostatku dobrog kriterija, pritiska tamo ili ovamo, i nešto ili neko nam baš ovako odgovara, mada nismo u svom elementu da kažemo bez nerviranja e, sada je dosta! jer nam je lakše progutati nešto nego se odvikavati od nečega i trpiti da nam nešto loše i što nam u suštini škodi, nedostaje jer se inatimo i prkosimo svakom normalnom pravilu ponašanja u zadatoj situaciji. A i pravila su ponekada „ponižavajuća“, zar ne. Ej, moja linijo manjeg otpora koju riješim za kraće vrijeme i bez većeg napora u odluci, koštaćeš me sigurno nećeg mnogo vrjednijeg i strpljenja da počnem nešto mi više znači a i ne potkupljuje me toliko kao obična žvaka za ludaka.