Ako ste pomislili da se radi o nekom filozofskom razglabanju, grdno ste se prešli. Danas ćemo govoriti o nečemu mnogo prizemnijem. U pitanju je, stručno rečeno, opstipacija, ili pak narodski – zatvor. Da, da, kad je zdravlje u pitanju, ne treba prezati ni od najdelikatnijih tema. Zato – čitajte!
Englezi smatraju da je normalna učestalost pražnjenja creva od tri puta na dan do tri puta nedeljno. Ruski su pak proktolozi mišljenja da se normalnim može smatrati samo svakodnevno čišćenje crevnog trakta: svako odstupanje od ovog pravila već se može smatrati zatvorom. U idealnom slučaju, najbolje je imati stolicu „jednokratno“, i to svakog dana izjutra.
Gotovo kod svih ljudi zatvor se javlja u izvesnim specifičnim situacijama – na putovanjima, posle stresa ili operacije. Poremećajima stolice u ovakvim situacijama ne bi trebalo pridavati prevelik značaj. No, ukoliko oni steknu uporni, hronični karakter, produžujući se mesecima i godinama, onda se već može govoriti o oboljenju.
U visokorazvijenim zemljama Zapada do 10% stanovništva pati od hroničnog zatvora, pri čemu je ova pojava kod žena tri puta češća nego kod muškaraca (zato ih mi „ušivamo“ ogromnom prednošću u isto toliko prijatnim hemoroidima – no, o tom potom). Sa uzrastom, učestalost zatvora raste. Creva starijih osoba često postanu „lenja“ i troma, što je jedan od osnovnih uzroka ove pojave.
Koje su osnovne pretpostavke za pojavu zatvora?
Odsustvo povrća i voća u jelovniku, osobito sirovog, grube celuloze (koje ima u crnom hlebu i drugim integralnim produktima žitarica) lišava organizam čoveka prirodnog „izazivača“ peristaltike creva. Ishrana savremenog čoveka sadrži uglavnom „nežne“, lakousvojive sastojke: beli hleb, proste šećere, kašastu hranu. Masnoće i belančevine životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mlečne masnoće) ne primoravaju debelo crevo da se „trudi“, izazivajući, upravo suprotno, lenjost i atoniju crevnog trakta, a time i zatvor.
Ishrana različitim vrstama sendviča, hamburgera, čizburgera, hot-dogova i druge brze hrane, izostavljanje doručka iz režima ishrane – činioci su koji znatno doprinose pojavi zatvora. Tečna hrana trebalo bi da čini barem 1,5-2 litra ukupne hrane dnevno – naravno, ukoliko nije kontraindikovana u vezi sa srcem, arterijskim pritiskom ili funkcijom bubrega.
U savremenim holivudskim filmovima često je moguće videti kako glavni junak, poput nekog superheroja, pojevši samo jedan sendvič, učini gomilu stvari: radi na računaru, vozi kola, potom je na važnom i iscrpljujućem sastanku… Američki dijetolozi došli su do zaključka da ishrana tog tipa vodi mnogim poremećajima želudačno-crevnog trakta. Čin obedovanja neophodno je obavljati u mirnom stanju i atmosferi, jesti treba polako i smireno, pažljivo i temeljno žvaćući svaki zalogaj, a ne gutajući ogromnu parčad hrane u hodu.
„Svemogući“ stres i nepravilan način života i ovde zavlače svoje prste, jer mogu izazvati poremećaje rada creva; na primer, neka deca osećaju gadljivost prema upotrebi zajedničkih toaleta u školama, odlažući fiziološke potrebe do povratka kući. Sekretar u kancelariji ili kasirka u prodavnici moraju, usled neprestanog protoka posetilaca, zadržavati „pozive“ na šolju sve do kraja radnog vremena. Ukoliko se ovo često ponavlja, dolazi do postepenog snižavanja osetljivosti receptora debelog creva.
Odsustvo fizičkog napora kod savremenog gradskog čoveka dovodi do opšteg slabljenja fizičkog tonusa organizma, a u tom smislu i tonusa crevnog trakta.
Imajući sve navedene razloge i činioce u vidu, svako može za sebe sastaviti lični program borbe sa zatvorom. A šta ako ona ne da rezultate? U tom slučaju, možemo pribeći purgativima – sredstvima za čišćenje creva koja se mogu podeliti u tri osnovne grupe. O tome, naravno, sutra!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.