Kada kažemo da nam je život upao u kolotečinu, žalimo se na nedostatak preokreta. A kada se preokret dogodi, posebno kada se dogodi preokret nabolje, ponosni smo sami na sebe što smo prepoznali u kom grmu leži zec. To, međutim, nije uvek u dovoljnoj meri očigledno, tako da se dešava da dobar deo populacije (oba pola) prečesto ume da promaši željenu metu. Naravno, da svako od nas želi sebi i svojoj porodici da obezbedi što bolju budućnost na što duže staze i naravno da svi imaju drugačije metode kojima to sprovode u delo, ali svakako da ima i onih dana kada mislimo da ništa od toga neće moći da se izvede.
U takvim prilikama sve može da se prihvati kao trenutno rešenje, osim očajavanja zbog novonastale situacije. U suštini, preokret i ne može da se dogodi osim ukoliko ga neko ne napravi. Dobro je ako to možemo da budemo mi sami, ali je isto tako dobro kada to neko uradi umesto nas. U toj situaciji treba biti dovoljno vešt i nastaviti u skladu s novim prilikama koje su se oko nas stvorile. To je stara priča: jedna vrata se zatvore, pojave se neka druga iza kojih nismo sigurni šta se krije. Zato ih treba otvoriti i suočiti se s "novim". Strah od nepoznatog odavno više nije nikakav izgovor. Zato je važno da nam život uvek bude u redu, posebno ako radimo nekoliko paralelnih poslova (a ko to danas ne radi).
Mala kašnjenja u izvršavanju obaveza, nervozni saradnici, dokumentacija u haosu… To su stvari koje je moguće tolerisati. A moguće je snaći se i s onim drugim, manje prijatnim situacijama. Najgora stvar koja može da se dogodi savremenom čoveku (a događa se već u zabrinjavajućoj meri) jeste ravnodušnost prema onome što se oko njega dešava. A preokreti se dešavaju svakoga dana, nezavisno od toga što neki od nas ne žele da reaguju na njih.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Relativno se slažem sa svim što je u tekstu. Ja sam od 1.1.2009. napravio jedan veliki zaokret u životu. Imao sam zanatsku radnju i od nje prešao sam da se bavim turizmom. Dijametralno različiti poslovi. Međutim, organizaciju posla sam izvršio neverovatno brzo. Problem je nastao, kao i kod svakog započetog biznisa, u dolasku kupaca, medijskog promovisanja, pozicioniranja na tržištu i, što je najteže, steći poverenje kupaca. U Pančevu postoje turističke agencije po 15-20 godina i ja kao nov moram naći načina da njihove putnike dovedem kod sebe. A što je najveća stvar u problemu, imam bolje i jeftinije aranžmane. Ja znam da je svaki početak težak, ali sam mislio da će sve malo brže krenuti, s obzirom na to koliko sam uložio u marketing i kompletnu organizaciju posla, da imam šta ponuditi. Mada, moguće je da je problem što sam previše nestrpljiv. Znam da svaki biznis ima svoj razvojni put, ali takvo je vreme. Moram biti strpljiv, a i treba živeti od tog rada.