Utemeljene sposobnosti

Analizirajući različite primere uspešnih pojedinaca u sopstvenom okruženju, uvek se pitamo koji su preduslovi za sreću i uspeh ljudi u savremenom društvu. Koliko oni zavise od obrazovanja i inteligencije, i da li je stručnost odlučujuća za izgradnju zavidne karijere? Pravila koja važe u poslovnom svetu često pokazuju dugačiju sliku. Naime, kompetentnost za određeni posao više nije dovoljna, a nije ni odlučujuća.
Pojmovi „oštroumnost“ i „pamet“ dobili su nove definicije; emocionalna inteligencija predstavlja preduslov za uspeh u odnosu na racionalnu inteligenciju – sposobnost vladanja sopstvenim osećanjima, izgradnja kvalitetnih odnosa, spremnost da se učestvuje u problemima drugih. Dovoljno je prisetiti se neke od situacija kakve je svako od nas doživeo na svom radnom mestu. Hiljadu puta smo čuli fraze tipa „višak emocija“, „timski igrač“, „privatno i poslovno“. Međutim, šta one zaista znače? Osobe koje znaju o čemu je reč opremljene su baš kako treba, spremne da prežive pad s bilo koje visine i da se uvek s lakoćom dočekaju na noge.
Pravila koja važe u poslovnom svetu nisu više ista kao ranije. Samim tim su i merila ocenjivanja pretrpela važnu reviziju. Inteligencija, obrazovanje i stručnost jesu neophodna osnova, ali je umeće komunikacije sa sobom i drugima takođe od suštinske važnosti. Prošlo je vreme usamljenih i genijalnih individualaca. Oni su potrebni savremenom biznisu samo ukoliko imaju sposobnost dobrog funkcionisanja u grupi. Ukoliko je nemaju, poslodavci će se odlučiti za osobu skromnijih sposobnosti, ali dovoljno otvorenu i komunikativnu. Otvorenost i komunikativnost u novom kontekstu ne znače ljubaznost, spontanost u komunikaciji i srdačno ophođenje, već sposobnost kontrole, uklapanje u tim, razvijenu samokritičnost, sposobnost prilagođavanja. Nema gubljenja vremena jer je logika kapitala neumoljiva.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

muškaracposaosposobnostuspeh
Komentari (1)
Dodaj komentar
  • Nataša Gajić

    Govorite o zajednici na prvom mjestu, o poslu kao o drugoj kući ili porodici pod dva ili, možda, primarnoj i iznad one osnovne kojoj služi i koju održava u svakom smislu, a ne samo materijalnom. O novoj porodici u kojoj su emocije glavni pokretač, ali i kočničar za sve, pa i za takozvani uspjeh u životu kao ogledalo sreće, pa i one prividne. Gdje je tu granica, pa i granica slizavanja sa dojučerašnjim suparnicima u svemu. Koji višak emocija u ophođenju, to sve sam već negdje čula.