Šta je zajedničko Vinstonu Čerčilu, Frenku Sinatri, Džonu Kenediju, Fidelu Kastru, Titu i Madoni? Zajednička im je bila strast da uživaju u mirišljavim dimovima dobre cigare.
Čin pušenja cigara hedonističke je prirode i tiče se pre svega uživanja. O čemu je zapravo reč? Tajna je u tome što se duvan iz cigare ne uvlači u pluća. Na nepcima i jeziku, receptorima za ukus, osećaju se sve razlike ukusa i mirisa; u dimu se uživa kao što se uživa u vinima.
Zato je cigara završetak jela, kao što je i konjak završetak obroka koji je pratilo odabrano vino. Uz konjak se služe i odabrana zrna kafe za grickanje i eto, zajedno s cigarom – kompletnog užitka.
Znatna je razlika između pušenja cigareta i cigara. Dim od cigareta uvlači se u pluća, gde nema receptora za miris niti ukus, i jedini cilj je što brže ubacivanje nikotina u organizam. Stoga nije slučajno što se zavisnost od pušenja nalazi na drugom mestu, odmah posle zavisnosti od heroina.
Iako su cigare oduvek bile statusni simbol bogatih i važnih, s vremenom se pojavila plejada ličnosti među kojima su svoje mesto našle i žene. Madona je svežiji primer, pre nje su to radile i Frida Kalo i francuska spisateljica Kolet. Najvažnija stavka kada su cigare u pitanju jeste ritual njihovog pušenja. Priprema je važna koliko i samo uživanje.
Prvo valja odseći vrh, što je izuzetno bitan deo rituala. Rez treba da bude čist, a odsečeni vrh oko dva milimetra debljine. Cigare se pale upaljačem ili šibicom. Prvo treba zagrevati cigaru držeći je blizu plamena i okrećući je dok se ne stvori sivi prsten od pepela. Ako se cigara ugasi, samo se otrese pepeo i ponovo upali cigara. Pepeo s cigare se ne trese, niti se ona gasi, jer se cigara gasi sama. Onda nije čudo što uživaoci u lepotama koje svakodnevica pruža smatraju da postoje tri najlepše stvari na svetu: dobar konjak pre, a dobra cigara posle – hedonizam kao takav.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.