Sreća nije nešto što dolazi samo od sebe. Ona se gradi i održava se jednom kada se dogodi. Slično je i s ljubavlju. Do sreće se može stići uz pomoć zlatnih pravila ili upotrebom različitih tehnika mentalnih vežbi… Svako bira neki svoj način. Važno je da se dosegne osećanje ispunjenosti i zadovoljstva. Tim dvema rečima bi sreća i mogla da se definiše u potpunosti.
Ljudi koji sebe smatraju veoma srećnim vrlo često nisu ni lepši, ni pametniji, ni bogatiji, ni uspešniji od onih koji smatraju da ih sreća uporno zaobilazi. Ono što prvu grupu izdvaja od druge jeste činjenica da su oni otkrili šta ih u životu čini srećnim i isključivo po tome se ravnaju u svakodnevnim aktivnostima. Da li to znači da oni imaju recept za sreću? Moglo bi se reći. Oni se dovoljno smeju, a osmeh proizvodi prijatne hemijske reakcije u mozgu, kao što i privlači druge ljude. Još ako se svemu tome doda „srećna profesija“, tačnije, ona koja vas ispunjava, razlog za osmeh je dvostruko veći, čak i onda kada ste preumorni zbog dana koji ste proveli radeći posao koji volite. Pevanje tokom tuširanja, pevanje u horu ili rad u nekoj dobrotvornoj organizaciji takođe može da nam povrati osećaj zadovoljstva jer briga o ljudima čini da se osećamo bolje. Dosadno je brinuti samo o sebi. Budimo ljubazni prema drugima pa će nam i oni drage volje uzvratiti istom merom. Umesto da sedimo ispred TV ekrana i gledamo čak i najzabavnije emisije, posvetimo s prijateljima. Oni nas ne čine depresivnim, a televizija to u manjoj ili većoj meri konstantno radi.
Na kraju, treba što više pažnje posvetiti aktivnosti tela i uma. Aktivni ljudi su srećniji. Šetajte bar kilometar dnevno i jedite zdravu hranu, to su stvari koje najpozitivnije moguće utiču na regulisanje našeg raspoloženja. A kada je raspoloženje na visokom nivou, nema ni potrebe postavljati pitanje postoji li sreća i ko je srećniji.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ne bih mogla za sebe reći da sam velika srećnica, s obzirom na to da sam kao dete ostala bez roditelja i brinula o mlađoj sestri uspevši da obe izvedem na pravi životni put. Takođe, dugo sam čekala željeno dete, pravila kuću koju sam zbog ratnih okolnosti morala napustiti i doći ovde, pomiriti se sa sudbinom, sve početi iz početka i nastaviti dalje. Ipak, uvek postoji neko „ali“.
Sreća je relativna stvar i zavisi od toga kako čovek na nju gleda. Kako bih smogla snage da prevaziđem teške trenutke koji su se dešavali meni i mojoj porodici i zarad sopstvenog zdravlja i utehe, pokušavala sam da se promenim tako što nisam zavidela ljudima koji su postigli uspeh, a sreću sam tražila u malim stvarima. Volela sam svoju porodicu, svoje prijatelje, negovala prijateljstvo kao cveće. Kada nisam imala dovoljno novca za lepu odjeću, plela sam od stare vune nove džempere i na taj način obradovala svoje ukućane, a najsrećnija sam bila kada sam umela sa malo namirnica da napravim solidan ručak. Srećna sam kada je moja familija zdrava i kada život ide svojim tokom. Pomirila sam se sa onima sa kojima nekada davno nisam bila u dobrim odnosima, i sada se dobro osećam zbog toga. I evo, sada ponovo radim svoj posao, radujem se svakom danu jer znam da me tamo, na poslu, u mojoj kancelariji, čekaju moj direktor i moje drage kolege koje ja volim i poštujem, a mislim da i oni mene poštuju. Zato mislim da sve što nas u životu okružuje treba da volimo, da se smejemo, da širimo pozitivnu energiju oko sebe, da sreću tražimo u svakom trenutku koji živimo, da se nađemo ljudima u nevolji. Tada će naš život imati smisla, onda ćemo mi sami biti srećni, a i ljudi oko nas. Ovo je moj recepr za sreću, i trebalo bi da se mnogi pronađu u mojim životnim iskustvima. Sreća će nam se onda desiti sama, neprimetno. Dešavaće nam se lepe stvari i mi ćemo biti srećni, smejaćemo se, širiti pozitivnu energiju. Želim vam svu sreću ovoga sveta!
Uvijek sam se pitala kako izgleda neko ko je zadovoljan sobom, a uz to i svijetom u sebi i oko sebe. Pošto mi to nikada nije bilo jasno, ili nisam dovoljno pažljiva da to primijetim, ovaj vaš tekst mi zvuči pomalo idealizovano, utopijski. Nekako je suviše daleko od materijalnih stvari koje nas okružuju danas i koje su nam neophodne za život, kako bi nas učinile ovakvim kakvi jesmo, dalekim od apstrakcija kakve su sreća, pa i ljubav. Moguće ih je pročitati, a nemoguće dosegnuti, u vazduhu negdje lebde. Za nas obične smrtnike neuhvatljive.