Onaj ekspresni osećaj da se neverovatno dobro slažemo s nekim može se desiti već na prvom sastanku ili kasnije, kada se bolje upoznamo. Sve to što se događa prebrzo je za logične misaone procese i sve što znate je to da osećate tu iznenadnu povezanost, koju ne možete racionalno da objasnite. Kad bi se to događalo na racionalnoj osnovi, niko se i ne bi zaljubljivao, a pitanje o postojanju srodne duše dobilo bi svoj konačni odgovor – ne, srodna duša ne postoji.
Kasnije, kako vreme sve više prolazi, upoznajemo osobu s kojom smo u vezi, postajemo svesni njene ličnosti, njenih razmišljanja i osećanja. Fizički izgled je uglavnom ono što nas u početku privuče i zbog čega krećemo u vezu, ali ljubav postaje mnogo više od toga. Postoji mnogo osoba s kojima, pošto nas privuče njihov fizički izgled, možemo pronaći mnogo toga zajedničkog. Nipošto ne smete pretpostaviti da za svakog postoji samo jedna "srodna duša". U redu je, ne morate se u svemu slagati. Slaganje uvek i u svemu može dovesti do dosade u vezi. Možete imati različito mišljenje o nekim stvarima i ne morate uvek imati isti ukus u svemu. Važno je samo da se shvatate i da tolerišete jedno drugom ono u čemu se razlikujete.
Svima su nam potrebna uzbuđenja. A pod uzbuđenjima podrazumevamo sve "spoljne" opasnosti koje prete ljubavi – roditelje koji brane vezu, nesporazume i svađice među partnerima… U vezi u kojoj se stalno volite bez dilema i u kojoj je sve sjajno obično nešto nije u redu, bar u fazi kada zaljubljenost splasne. Jedna izreka kaže – ako ljubav mirno stoji, gasi se. Ljubavi su potrebna uzbuđenja, usponi i padovi. Nema mirovanja. Važno je prepoznati nezadovoljstvo partnera i pružiti neočekivani znak pažnje. Nikada ne smemo da zaboravimo na sitnice poput zagrljaja, poljupca, poklona. Takvi gestovi daju vašoj ljubavi potvrdu da vam je stalo do osobe koja je pored vas.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Stoji, stoji, nije da spada…
Tolerancija je u redu, ja sam je imao i previše, ali moja voljena nije imala snage da se odupre svojoj mami. Posle više od pet godina još je volim, ali nismo zajedno. Nečija mama uvek odlučuje, njegova ili njena, zar ne?
Ekstra!
E, od ovolike tolerancije mi je zapravo muka. Toliko „srodnih duša“ ne bi se skrpilo ni u jednom Frankenštajnu od jedinstvene mrdajuće veze sa uplivima sa strane koju hoćete da proturite kao ideal. U povjerenju: kad se kod njega uvijek javlja mama i naravno ima šta da kaže, podvikne ili dovikne, pred svima, naravno, sljedi zastoj u vezi, od prije par i kusur godina! Komuniciramo, naravno, ali preko posebnih tajnih kanala „još sam ti živa, a i ti meni“.