Krenete tako jednog lepog dana u mesecu put „silikonske doline“. Za one koji ne znaju, „silikonska dolina“ je turistička destinacija u Beogradu poznata pod imenom ulica Strahinjića Bana, sa najgušćom koncentracijom kafića po metru kvadratnom. Dakle, uputite se na mesto zločina, zauzmete busiju u kafiću sa najjačim cenama, što je znak da ste na „in“ mestu, izvalite se udobno, telefonirate pajtosima – o biznisu, naravno – i čekate „nokijice“.
Za one koji ne znaju: „nokijice“ su uglavnom plave i stare između 18 i 20 godina, rastu u okolini Beograda, a sazrevaju u „silikonskoj dolini“. Kad jedna takva gospođica stigne, platite joj piće i arogantno nastavite da se mobilno raspitujete „da li su vam one pare legle“, „da li je sve dobro prošlo“ i tome slično. „Nokijicu“ tom prilikom ignorišite kao da vam je takvih pun kufer, što će reći da nabacite izgled kao da ste tu svratili samo da biste na miru mogli da se istelefonirate – o biznisu, naravno. Kad krajem oka primetite da ju je obuzela nervoza, uzgred je pitajte kakav joj je aranžman za to veče.
Ako ona po očekivanju odgovori: „A šta ti predlažeš?“, recite joj da ste previše umorni od poslova i da vam jedino pada na pamet – krevet. Bez suvišnog filozofiranja – šanse su vam pola-pola. Ako to upali – upalilo je; ukoliko ne, pokušajte ponovo.
Ovaj model tranzicionog udvaranja česta je pojava; javlja se u najvećem broju slučajeva, i to u tolikoj meri da se broj tranzicionih zavodnika gotovo izjednačava sa brojem stasalih „nokijica“. Važno je samo da pronađete rešenje i da ne pitate za cenu. To je model koji prolazi u nadolazećem liberalkapitalizmu. Ako ste mislili da je najgore iza nas, grdno ste se prevarili. Sa aspekta prosečnog zavodnika sa domaćih nepopularnih prostora – najgore tek dolazi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.