Ukoliko želimo da imamo sreću u životu, ili da život posmatramo kroz srećnije okvire, često je potrebno da napravimo selekciju među prioritetima i da budemo iskreni i prema sebi i prema osobama do kojih nam je stalo – partnerima, porodici, prijateljima. Ipak, ne treba biti neprijatno otvoren, bez obzira na to koliko nam se činilo da situacija tako zahteva. Mala doza diplomatije može da bude čarobna količina koja će nam otvoriti sva vrata, čak i ona koja su nam se činila trajno zatvorenim.
Što manje nepotrebnih reči i što manje kritike upućene na račun osoba koje su nam drage, veća je verovatnoća da ćemo sebi obezbediti psihički mir. A to je jedina stvar koja nam je zasigurno potrebna da bismo mogli normalno da funkcionišemo u savremenim okolnostima. Čak i ako se ponekad osećamo gurnuti u drugi plan, čak i ako se često tako osećamo, nema razloga da budemo nesrećni. Prolaznost takve situacije sama je po sebi jasna. Svima se ponekad dogodi da negde duboko u sećanje potisnu osobu koja im je veoma draga. Da biste ovakvu situaciju prihvatili sa smeškom na licu, potrebno je pre svega da imate dovoljno mudrosti i da nikada ne potcenjujete sebe zato što niste uspeli da ispunite nečija očekivanja.
Čak i ukoliko ste godinama unazad uporno podrivali svoju sigurnost u sebe (ponekad, naravno, i uz "pomoć" drugih ljudi), pronađite pravi momenat da stvari postavite na svoje mesto. Tako ćete zaobići krizu koja bi mogla da ugrozi sreću koja čini da život vidite s vedrije strane. Nije mudro pothranjivati kod sebe strah od samoće ili tražiti isključivu krivicu za povremene rasprave u svojoj nesavršenosti. Društvo senzibilnih ljudi koji su spremni da vas prihvate sa svim manama uvek je dobrodošlo. Takve osobe svesne su da u svakom čoveku, pored mana, postoje i vrline. One svojim pozitivnim stavom čine da im život u svakom njegovom segmentu bude uspešan.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tekst je „predobar“ :), kratak, ali ako neko stvarno čita i nije u fazonu „da, da, to smo već čuli milion puta…“, shvatiće da je krug savršen. Iskusno 🙂
Sad ste me doveli u pat poziciju ili se jednostavno tako desilo, kao da sam „istrčala počasni krug“ par puta, rekla šta sam imala do kraja i kako sam umjela ovim putem. Ne osjećam da stvari ne govorim do kraja, tj. da ostajem nedorečena ili „previše kritikujem“, samo što i druga strana obično zna to, samo provocira, podstiče, jer joj „nije dosta“. „Društvo senzibilnih ljudi“ svakako, samo da je više sreće u uspjehu ili obrnutim redom, kako god, isplati se.