Lasa je prepuna sakralnih spomenika, manastira i hramova koji kriju veliko kulturno i versko blago, kao i prebogatu pisanu baštinu ove miroljubive zemlje. Jedan od simbola ovoga grada je palata Potala, tradicionalna zimska rezidencija dalaj-lame. Ta palata nalazi se na vrhu brda Margpori (izgradio ju je 5. dalaj-lama) i jedna je od najvećih i najveličanstvenijih građevina na svetu.
U tom velikom zdanju je više od hiljadu prostorija, hramova, kapelica i dvorana i ona je danas jedan od zaštitnih znakova ovoga grada. I pre je na ovom brežuljku vekovima bilo hramova i manastira, utvrđenja ili palata, čiju gradnju možemo pratiti sve do ujedinitelja Tibeta, kralja Songtsän Gampo, koji je vladao u 7. veku. Ali, 1645. godine započet je građevinski poduhvat pa je ovaj strmi brežuljak pretvoren u veličanstveno zdanje koje se sastoji od niza masivnih građevina koje kao da su urasle u njega. Veliko zdanje sastoji se od većeg broja palata, manastira i upravnih zgrada, a svaka od njih razlikuje se veličinom i visinom. Palata Potala predstavlja kulminaciju novog duha u tibetskoj arhitekturi, koja polako počinje da se oslobađa od do tada dominantnog uticaja indijskog budističkog graditeljstva.
Sama palata dobila je ime po svetoj planini Potali u severnoj Indiji, koja je prema indijskoj mitologiji tajno prebivalište boga Šive. Za Tibetance to ime nije nikada imalo geografsko značenje, već je poslužilo da se njime označi prebivalište Bude Avalokitešvare (Avalokiteshvara), čije reinkarnacije su dalaj-lame. Naravno da se time želelo ukazati i na to ko oličava vlast na Tibetu. Iako se najčešće pogrešno misli da je dalaj-lama duhovni poglavar Tibeta, on to nije. Njegova funkcija je u prvom redu državnička, kao i funkcija pančen-lama, koji tradicionalno vladaju u manastiru Tašilungpo (Tashilungpo) u središnjem Tibetu, blizu grada Šigatsea (Shigatse).
Posle smrti dalaj-lame, dok se ne pronađe njegov naslednik (Tibetanci veruju da se dalaj-lame, kao i druge visoke lame, ponovno reinkarniraju u istoj funkciji), zemljom vlada regent. Dalaj-lamine prostorije su na najvišem spratu ove velike građevine – na 13. spratu, s kojeg se pruža pogled na sam grad i na obronke Himalaja. Iako se Tajlanđani možda s ovim ne bi složili, najveći zlatni kip Bude na svetu ne nalazi se u Bangkoku, već u Lasi, tačnije, u Potali. Ovo veliko zdanje u sebi krije i najkoncizniji i najopširniji budistički kanon, stare prevode klasičnih budističkih tekstova (Kangyur) i nove (Tangyur). Svi ovi tekstovi budističke filozofije verno su sa sanskrita prevedeni na tibetanski, a potom opet na sanskrit, pa je zanimljivo da je ovaj drevni filozofski jezik Indije ostao najsačuvaniji upravo na Tibetu. Stoga ne čudi što su baš tibetanski monasi najtraženiji predavači sanskrita na svetskim univerzitetima.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.