Andaluzija je jedan od arhitektonski i istorijski najlepših i najinteresantnijih delova Evrope, a Granada je grad lepote i kontrasta. "Ko nije video Granadu, nije video ništa", kaže izreka. Andaluzija, najjužnija i najneevropskija pokrajina Španije, u nama izaziva niz asocijacija: korida, flamenko, gitare, mavarske građevine, maslinjaci. Za ljude sa severa Evrope Andaluzija je gotovo isključivo Kosta del Sol (Costa del Sol), što u prevodu Sunčana obala, s gomilama preplanulih (ili, nažalost, češće izgorelih) turista iz Britanije, Skandinavije, Nemačke, pabovima i noćnom zabavom. Po običaju, sve priče koje se o nekom mestu ispredaju uglavnom su delimično tačne. Andaluzija je sve to, ali i mnogo više.
Nije Andaluzija privlačna samo zbog svog južnjaštva. Na samo stotinak kilometara od hotela u Marbelji nalaze se predivni stari gradovi koji su nezaobilazan deo svetske kulturne baštine: Granada, Kordova, Malaga, Sevilja, i većina turista koji dođu na letovanje na andalusku obalu obavezno ih posete. Zato hajdemo i mi u Granadu. Posle propasti Rimskog carstva i ranih srednjovekovnih država Germana (Vizigota, Alana, Sveva, Vandala) rasutih svuda po Iberijskom poluostrvu, na Evopski kontinent stižu prvi islmaski osvajači, Arapi ili Saraceni, kako su ih tada zvali. Na teritoriji nekadašnje države Vandala on osnivaju svoj kalifat Al-Andaluz s prestonicama u Kordovi i Granadi.
Širi se uticaj ove, za srednjovekovne evropske pojmove, vrlo napredne civilizacije. Grade se palate, putevi, šire se znanja iz medicine, filozofije. Ali, svaka slava ima i svoj kraj, pa tako i mavarska, to jest arapska. Hrišćanski kraljevi Španije i Portugala jačaju i otkidaju deo po deo mavarske teritorije. Do kraja XV veka samo je jedna muslimanska pega na telu hrišćanske Iberije – kalifat Al-Andaluz. Ovaj grad je bio poslednji mavarski grad koji su Španci osvojili i kao takav čuva najviše mavarskih karakteristika, u etničkom sastavu stanovništva, kuhinji, običajima, muzici, arhitekturi.
Ono što se prvo uoči pri dolasku u Granadu upravo je mavarsko arhitektonsko čudo, dvorac Alhambra, izrastao na brdu iznad grada, okružen šumom i parkovima, špansko-mavarski ekvivalent atinskom Akropolju. Građen je od crvenog ili, bolje reći, rumenog kamena, od koga su sačinjene i stene i andaluska obala, kao i pesak na plažama. Alhambra stoji vekovima u podnožju Sijera Nevade (Snežne planine), koja je dovoljno visoka da se na njoj sneg zadrži većim delom godine. Impresivan je prizor koji se ukazuje prilikom penjanja prema Alhambri s ovom moćnom planinom u pozadini, ali ga ipak starijim posetiocima ne preporučujemo – isuviše je naporan i strm put do vrha. Stoga su agilni španski turistički radnici obezbedili velik broj kombi autobusa koji dojure do vrha za nekoliko minuta. Ali, ako budete koristili taksi, nećete moći da uživate u laganom koračanju pored radnjica načičkanih u uskim ulicama koje vode do vrha, gde možete kupiti mnogobrojne suvenire: majice s natpisima "Granada" ili "Alhambra" ispisanim slovima koja imitiraju arapsko pismo, istovetne tanjire s ornametima, razglednice, keramiku svakojakih oblika i boja, kafiće u kojima možete popiti dobar espreso s pogledom na Alhambru…
Međutim, kako se bližite vrhu, cene su sve neskromnije, a pri samom vrhu dostižu nivo koji se ne preporučuje. Ako kupujete, kupujte u samom podnožju. Alhambra predstavlja vrlo kompleksan skup palata, kraljevskih rezidencija, dvorišta, drvoreda palmi, zasada limunovih i narandžinih stabala, koji su međusobno povezani na takav način da u vama bude čudni mir, sve u skladu s islamskim doživljajem spokojstva i lepote koja sjedinjuje ovozemaljsko i obogotvoreno, religiozno. Ona je najviši domet arapske umetnosti u Evropi, i kao takva je nezaobilazna destinacija čak i za one koji nisu planirali ništa više od sunčanja i ispijanja sangrije. Posle ponovnog zauzimanja Španije od strane Fernanda Katolika i Izabele Katolkinje, najslavnijeg vladara u španskoj istoriji, ovaj biser kulture i arhitekture bio je zanemarivan vekovima i služio je uglavnom kao kamp za Cigane.
Međutim, u vreme neoromantičarske ere i pomame za starim i vrednim, američki pisac i diplomata Vašington Irving (Washington Irving) je posle kratke i inspirativne posete ostavio čovečanstvu u amanet slavne "Priče iz Alhambre", čija je popularnost u tadašnjim intelektualnim krugovima bila enormna. To je nateralo španske vlasti da 1828. izvrše rekonstrukciju Alhambre. Iako je mnogo toga nepovratno izgubljeno, onome što je ostalo vraćen je stari sjaj, ali se ipak javlja izvesna žal u svakome od nas pri samoj pomisli na to kako je veličanstveno Alhambra tada izgledala. Alhambru poseti blizu dva miliona ljudi svake godine, tako da je prilično teško uživati u miru u njenim lepotama, kako su to zamislili kalifi i kako je to njima obilato polazilo za rukom. Iako je krcata u svako doba dana i godine, vredi kupiti kartu, koja je oko 5 evra danju (10 noću) i krenuti u obilazak. Pošto je broj turista koji se mogu naći unutar palate u svakom trenutku ograničen, posetioci se puštaju u nju po grupama.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.