U svetu punom turista domaćini su skloni etiketiranju svojih gostiju prema zemlji iz koje dolaze, pa je opštepoznato da su Japanci čuveni kao najzahvalniji, Nemci kao najštedljiviji, a Francuzi kao najzahtevniji i skloni zanovetanju. Zato nije na odmet znati osnove ponašanja i navike zemlje u koju idete kao turista, kako biste ostavili dobar utisak ili barem izbegli moguće neprijatnosti.
Meksiko
Ne napuštajte sto istog trenutka kada završite s jelom. Preterano opijanje nije najpoželjnije u toj zemlji, posebno ako je u pitanju žena. Uvek držite obe ruke iznad stola i naviknite se da vam ljudi stoje blizu. U redu je kasniti na društvena zbivanja. U stvari, korisno je zakasniti da ne biste satima čekali ostale zvanice.
Rusija
Ako vas pozovu na večeru, ne pravite planove za kasnije, jer se od vas očekuje da ostanete i družite se. Učenje ruskog jezika najbolji je način da steknete prijatelje ili ostavite dobar utisak. Barem se potrudite. U tom slučaju možete očekivati srdačne pozdrave, zagrljaje, tapšanje po leđima i ostale izlive prijateljstva. Nemojte se rukovati iznad praga, Rusi veruju da to dovodi do svađe.
Nemačka
Koristite nož i viljušku dok jedete sendvič, voće, kao i ostalu hranu. Domaćin će vam za stolom poželeti "guten appetit", što je ujedno i znak da možete početi s jelom. Predstavljajte se isključivo prezimenom i nikada ne spominjite titulu. Ako starija ili više rangirana osoba ulazi u sobu, pristojno je ustati. Ne preterujte s komplimentima da vašim domaćinima ne bi bilo neprijatno. Ne zaboravite da su Nemci formalniji i tačniji od ostatka sveta, pa barem pokušajte da se uklopite.
Austrija
Knedle ili valjuške nikada ne secite nožem, koristite se isključivo viljuškom. S domaćinima ne razgovarajte o poslu, osim ako oni ne počnu razgovor o tome. U toj zemlji važi pravilo da račun u restoranu plaća onaj ko pozove na ručak ili večeru i nije pristojno prepirati se oko toga. Pre privatnog ili poslovnog susreta rukujte se sa svima, muškarcima, ženama i decom, a ne zaboravite ni to da Austrijanci takođe insistiraju na tačnosti.
Kina
Tokom obroka možete slobodno podrignuti ili srkati supu, ali se naručivanje slabo pečenog odreska smatra vrhuncem varvarstva. Na tanjiru treba ostaviti malo hrane, što znači da ste domaćinu zahvalni na darežljivosti. Budite spremni da održite malu zdravicu za svaku priliku i u svakom trenutku. Ako vas Kinez počasti aplauzom, uzvratite mu, ali nipošto nemojte pucketati prstima ili zviždati, jer se to smatra vrlo nepristojnim. Posebno poštovanje pokažite prema starijima i nikada nemojte pokazivati na nešto prstom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ako je čovek kod kuće naučio da bude pristojan, neće imati problema ni u inostranstvu. Neke kulturne specifičnosti ipak treba naučiti pre nego što se krene u inostranstvo. Srećom, moja baba me je mnogo čemu naučila još pre 60 godina – upravo mnogim od pomenutih pristojnosti u pomenutim zemljama. Okupljanje oko stola za obrok je više nego utoljavanje gladi pa se iz toga lako mogu izvući i „pravila“. Tačno: kašnjenje na zakazane ručkove, večere ili društvene događaje je razvijeno kod „novokomponovanih“. Nepristojno je, makar bilo praktično. U Indoneziji sam „bela vrana“ kad se pojavim na svadbi u naznačeno vreme. Na poziv na slavsku večeru u Francuskoj svi Francuzi su došli u razmaku od dva minuta do …, a naši, na moju žalost od pola do preko sat kasnije. Ako Francuz ili Francuskinja vidi da ne može da stigne bez zakašnjenja do 15 minuta, zove i izvinjava se što ne može da dođe uopšte. Kineska porodična trpeza ima svoju etiku, kao i Japanska ili većina evropskih zemalja. Sem u Srbiji, i ex YU, nigde nisam video da se jede kad se stigne. Ceo svet, a bio sam u mnogo zemalja, narod – školska deca, zaposleni, ruča između 12 i 1:30, a večera pre 7 uveče, bar radnim danom. U Francuskoj, posle 13:30 ne možete naručivati po restoranima, isključujem one koje ne smatram da služe hranu, a slično je u SAD i ostalim evropskim zemljama. Posle večere ili neke svečanosti na kojoj ste bili po pozivu, svakako sutradan treba zahvaliti, danas dovoljno telefonom, to važi svuda – i kod nas i napolju. Pokazivanje prstom – nekada su još mala deca dobijala po prstima zbog tog prostakluka, danas se i javne ličnosti, pogotovo sa zapada, ne samo ne libe, već obilato služe kažiprstom. Služenje prstima pri jelu – indijsko poreklo, verujem, jedenja prstima raširilo se iz zemalja jugoistočne Azije, pod uticajem indijske kulture. Od nemaštine stvoren je kult pa se smatra da hrana nema pravi ukus ako se dodiruje metalom ili nekom drugom materijom. Slično je sa bosonogošću. Opet sirotinja i klima – toplo i poplave. Odnos prema drugima – u Indoneziji svi koji moraju da prođu kroz grupu, čine specijalan pokret – pokleknu ispod visine očiju te osobe, izvine se pre nego što prođu. To čine čak i oni, inače arogantni – bogati ili na visokim položajima. Vikanje i glasni govor, nama i meni blisko, se ovde smatra veoma nepristojnim, kao, uostalom, gotovo svugde. Čitav niz gestova i ponašanja koji se vide u američkim filmovima su ovde neprihvatljivi. Nažalost, neke nepristojnosti se „primaju“, jer, bože moj, dolaze iz „superiorne“ nacije. S poštovanjem!