Veličanstvene piramide u Egiptu i Maču Pikču, grad Maja od kojeg zastaje dah, samo su neki od ostataka drevnih kultura koje su svuda u svetu simboli nečega potpuno neobičnog, ne do kraja razjašnjenog, čak mističnog, zbog čega nas ispunjavaju strahopoštovanjem. Ali, postoje i dva manje poznata lokaliteta s drevnim spomenicima i građevinama, koji su iz nekih razloga zabranjeni za turiste. Ne uklapaju se u postojeću naučnu sliku i tumačenja istorije i predmet su brojnih polemika. Neke karakteristike tih građevina zbunjuju toliko da navode na pomisao da su ostaci naprednih civilizacija za koje nije dokazano da su postojale, kao što je to, na primer, Atlantida.
Hipogeum (Hypogeum) je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koja je u 20. veku zatvorena za oči javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram. Na Uneskovoj listi zaštićenih kulturnih objekata Hipogeum stoji na visokom mestu. Između ostalog, o njemu piše da je "ostavština kulture s kojom se ne može uporediti nijedna druga na Mediteranu" i da je "jedinstvena pojava u evoluciji čovečanstva".
Dugo su se egipatske piramide smatrale najstarijim spomenicima na zemlji, ali Hipogeum datira iz hiljadama godina starijeg neolitskog doba, zbog čega još više zapanjuje i zbunjuje naučnike. Čak i s današnjim najnaprednijim metodama izgradnje, imali bismo nepremostive teškoće da pod zemljom isklešemo i vešto ugradimo kamene blokove teške desetine tona, kao što su to učinili antički zemljoradnici, koji nisu bili vešti u inžinjerstvu i gradnji, barem prema tumačenju zvanične istorije. Posebno zbunjuje i to što nigde na Malti nisu pronađeni nikakvi ostaci metalnih predmeta niti alata iz tog doba.
Hipogeum je poznat još iz 16. veka, kada su krstaški vitezovi prvi put posetili Maltu. Oni su mislili da je to zaostavština rase giganata koja se pominje u mitovima. Hipogeum je ponovo predstavljen javnosti 1902. godine i izazvao je senzaciju među arheolozima. Tu su pronađene i kosti preko 7.000 ljudi, zbog čega se smatra da je on u stvari velika grobnica.
Zvanično objašnjenje vlasti zašto se Hipogeum ne može posetiti jeste to da su u toku radovi na konzerviranju. Ričard Valter (Richard Walter) u članku koji je objavljen u magazinu National Geographic 1940. godine tvrdi da je Malta uzduž i popreko prokopana mrežom tunela i hramova i da je moguće njima proći s jedne strane ostrva na drugu. Ipak, navodi, vlada je zatvorila sve ulaze, a navodni razlog je nestanak grupe učenika s nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikada se nisu vratili.
I nemački istraživač Verner Berc (Werner Bertz) u svojoj knjizi o Hipogeumu 1998. iznosi brojna kontradiktorna i neuverljiva objašnjenja u vezi sa zatvaranjem Hipogeuma koja su mu dali vladini službenici na Malti. Zbog svega toga ovaj veličanstveni podzemni kompleks i dalje ostaje zanesenjacima kao dokaz broj jedan da su postojale razvijenije civilizacije u vreme za koje se smatra da su se ljudi tek tada upoznavali s metalom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da, letovali smo 2005. na Malti i slučajno ili ne uspeli da uđemo u Hipogeum, koji izgleda baš ovako kako je ovde na slikama prikazano. Naravno, slikanje za obične turiste je zabranjeno. Ulaz se nešto i plaćao, ali teško je bilo uopšte ući jer se spisak posetilaca pravi mesecima ranije preko interneta. Međutim, tog dana nekih dvoje nije došlo i tako smo mi uspeli da uđemo. Vodič je bila jedna divna devojka i sve nam je lepo ispričala i sprovela nas šestoro dokle god je to moguće, ispitivanja su u toku i dalje. Svuda su kamere, osvetljenje, ne prejako… Bilo je stvarno čudesno!
Za ovo prvi put čujem sada. Zvuči nevjerojatno. Vi koji ste bili tamo mogli biste nešto napisati o tome.
Moram da se pohvalim da smo moj suprug i ja 2005. godine bili u čudesnom Hypogeumu.