Šarm el Šeik, poznato egipatsko letovalište na jugu Sinajskog poluostrva, do pre samo desetak godina bilo je obično siromašno ribarsko selo, sa samo jednim hotelom, koji su Izraelci izgradili za vreme okupacije. Ipak, turizam je na tim prostorima poznat odranije. Poslednji egipatski kralj – Faruk, bio je zaljubljen u lepotu zaliva Naama, a i kasnije je bilo pokušaja da se razvije turizam na tom mestu, ali je tek posle rata s Izraelom i konačnog povratka ove teritorije pod egipatsku upravu došlo do pravog procvata turizma i danas popularnih letovališta.
Civilizacija i život razvijaju se na Sinaju dugi niz godina. Na tom ne baš gostoljubivom prostoru nekada je sve vrilo od života, pre svega zahvaljujući tirkizu, koji se tu kopao i koristio za izradu nakita, a samleven u prah za slikanje. Stari narodi Egipta verovali su da je njegova plava boja boja života. Narod Amo, kojima su pripadali rudnici na Sinaju, odavno je iščezao, ali značaj Sinaja nije. Tu je Mojsije primio deset Božjih zapovesti, a ni islamski prorok Muhamed nije zaobišao taj prostor, nazvavši poluostrvo 25 km udaljeno od Šarm el Šeika svojim imenom – Ras Muhamed (Glava Muhameda). Po Sinaju su krstarile i rimske legije, a početkom 2. veka nove ere apostol Marko je tu doneo hrišćanstvo. Za razvoj hrišćanstva na tim prostorima veoma je bitna pojava nekadašnjeg veleposednika, budućeg svetog Antonija, koji se odrekao svog bogatstva i povukao u pustinju, predajući se molitvi. Četrdeset godina kasnije počeo je da osniva monaške zajednice i time postavio temelje monaškom životu. Njegov primer je, po nekim podacima, sledilo preko 10.000 ljudi u toj regiji.
Danas je jug Sinajskog poluostrva sa Šarm el Šeikom sinonim za luksuz, zabavu i dobar provod. Većina hotela izgrađenih u ovom letovalištu kategorisana je s četiri i pet zvezdica. Svi su odlično opremljeni; u sobama su klima-uređaji, satelitski TV programi, telefoni i mini-barovi. Osoblje je veoma ljubazno i za gosta im nije ništa teško, a sporazumevaju se s vama na engleskom, nemačkom, francuskom ili ruskom. Svi hoteli su, spolja gledano, slično građeni, s karakterističnim crtama orijentalne arhitekture, ali je svaki na svoj način različit. Nijedan nema više od dva sprata. Svi hoteli su okruženi parkovima s brižljivo negovanom travom, raznobojnim rastinjem i cvećem. Usred ovih rajskih vrtova smeštena su igrališta za različite sportove i bazeni svih mogućih oblika. Retko ćete ovde naići na hotel koji nema barem dva bazena.
Mogućnosti za zabavu u ovom letovalištu su brojne. Sam centar čini nekoliko ulica, koje su pešačka zona. Duž njih su i šetališta uz obalu, kraj kojih se nalaze mnogobrojni restorani tradicionalnog izgleda, ali i oni moderno dizajnirani. U tradicionalnim restoranima obavezno probajte čaj karkadi (napravljen od hibiskusa), koji je izvanredan i topao i hladan. U svim ovim restoranima obavezan rekvizit je „vodena lula“, koju ovde zovu šiše; u njoj se puši najfiniji duvan s ukusima i mirisima jabuke, pomorandže, kajsije… Hrana je dobra i nije naročito skupa. Onaj ko želi da proba domaću kuhinju neće se pokajati; uživaće ne samo u dobrim jelima već i u prepunoj trpezi. Ovde treba povesti računa o zelenoj salati i sličnim salatama zbog opasnosti od ameba. Takođe, treba biti oprezan s voćem koje se ne ljušti.
Ovo letovalište nudi i zabavu u kazinima i noćnim klubovima, diskotekama, od kojih su najpoznatiji „Bus stop“ i „Hard rock“. Šoping je ovde pomalo razočaravajući, jer u modernom tržnom centru ne možete kupiti nešto više od suvenira. Pored prodavnica suvenira, postoje i brojne zlatarske radnje, gde možete kupiti nakit od korala, crvenih, crnih ili belih. Trgovci su pomalo nasrtljivi, a i cenkanje je neizbežan ritual. Bakšiš je nešto što svi očekuju i podrazumevaju. Neko će vam ga tražiti, neko neće, ali svi ga očekuju. Mala napojnica i dobićete svu moguću ljubaznost i pažnju.
Ako rešite da u ovom letovalištu provedete odmor, obavezno krenite i na neki od izleta. Postoje organizovani izleti i do Kaira, s posetom Luksoru i Kairskom muzeju, ili pak možete posetiti Manastir svete Katarine, koji je na pola puta između Šarm el Šeika i Tabe. Smešten je u podnožju planine na kojoj je, prema predanju, Mojsije primio deset Božjih zapovesti, nakon što mu je, pored Kapele plamtećeg grma, Bog rekao da izuje sandale, jer se nalazi na svetoj zemlji. Ovaj manastir sagradio je car Justinijan 565. godine i on predstavlja oazu pravoslavlja. U njemu su sahranjene mošti svete Katarine Aleksandrijske, čije su telo, prema predanju, odneli anđeli i koje je posle 500 godina pronađeno na vrhu koji nosi njeno ime. Kroz vekove, monasi su pokušavali da presele plamteći grm, ali gde god bi ga zasadili, on bi se osušio.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Jeste, Šarm el Šeik ima šarma, ali čim se malo maknete od naseljenog mesta dočeka vas goli vreo kamen, to je Sinaj. Ne znam dali bi se neko usudio da izuje sandale kao Mojsije i napravi makar pet koraka po tom kamenu. Ako vidite da se na Sinaju nešto zeleni; travka, biljka ili voćka, to znači da je ljudska ruka održava u životu. Sivo-bež kamen svud oko vas i dokle pogled seže, koji se negde na horizontu spaja sa nebom koje je poprimilo istu boju. Vrlo brzo osetite koliko je Ra nemilosrdan i da Oziris vreba iza svakog kamena. Upravo zato treba da budemo zahvalni boginji riba Hatmehit, koja se potrudila da u vodi nadoknadi ono što Geb nije dao na zemlji. Koliko god je na kopnu golo, sivo i pusto, toliko je u moru puno života i šarenila, počev od riba, poput one gore na slici, do korala najrazličitijih boja, raznih školjki i drugih žitelja mora. U Šarm el Šeiku, kada izađete iz svog hotela na plažu, zagazite samo desetak koraka u more i zagnjurite se, osećate da ulazite u jedan svet koji su samo bogovi mogli stvoriti. Šarm el Šeik se može zapamtiti i po svom Old Town-u, (kakav recimo fali Hurgadi) i bez obzira koliko je stvarno star, predstavlja jedan centar gde se može lepo zabaviti. Hoteli su zaista pristojni i odmor u Šarmu se može pamtiti po mnogo lepih doživljaja.
Šarm el Šeik je opisan dobro. Nažalost, pisac teksta nije spomenuo jedan od najvećih bisera ostrva Sinaj, pored manastira Svete Katarine, to je Dahab, udaljen 2 sata vožnje od Šarma, selo u pravom smislu te reči, ali raj za ronioce i centar okupljanja istih sa svih strana sveta. Mesto je vrlo specifično i nakon posete Dahabu, boravak u Šarmu izgleda kao boravak u „sanatorijumu“. Nažalost, nijedna od naših agencija ne organizuje boravak u Šarmu i turisti iz Srbije moraju sami da organizuju odlazak tamo i rezervacije za noćenje, koje je skoro nemoguće dobiti, jer je Dahab veoma popularan svuda u svetu, a kod nas se za njega, nažalost, uopšte ne zna.