Neželjena pošta (spam) prerasta u sve veći problem, jer ne postoji efikasno rešenje za to. Besplatni web mail servisi uočili su ogroman porast broja takvih poruka u poslednje vreme, ali i greške do kojih dolazi prilikom upotrebe programa za filtriranje. Često se dešava da softverski filtri prepoznaju legitimne poruke kao neželjene, a na liste blokiranih adresa dospevali su i korisnici koji nikad nisu slali neželjenu poštu.
U poslednjih godinu i po dana, tvrde predstavnici servisa Hotmail, broj neželjenih poruka u sandučićima njihovih korisnika porastao je za čak 500%. Da bi se izborili sa tim problemom, uveli su ograničenje u broju poruka koje dnevno mogu da se pošalju sa jednog naloga – u narednom periodu taj broj će iznositi 100 poruka dnevno. Prema istraživanjima i statistikama, to neće ni primetiti 99% korisnika servisa, jer su oni i dosad slali manje od 100 poruka. Slično ograničenje uveo je i Yahoo!, nadajući se da će stati na put eksplozivnom rastu broja neželjenih poruka.
Kompanija Yahoo! proglasila je 22. maj za Dan borbe protiv neželjene pošte – biće to jedan od više dana u toku godine kada će se promovisati načini za smanjenje broja neželjenih poruka i apelovati na korisnike Interneta da ne učestvuju u povećanju njihovog broja. Problem za koji trenutno ne postoji efikasno rešenje zaista postaje sve ozbiljniji: trenutno 40% svih poruka čine upravo neželjene, a stručnjaci predviđaju da bi dalji rast mogao da učini komuniciranje elektronskom poštom nepodnošljivim.
Procenjuje se da primanje i brisanje neželjenih poruka i vreme utrošeno na to godišnje firme koštaju 8,8 milijardi dolara. Spam ne samo da otežava korišćenje elektronske pošte već i smanjuje poverenje koje korisnici imaju u ovaj način komunikacije. Na Dan borbe protiv neželjene pošte, koji je Yahoo! nazvao „Dump the Junk Day“, posetiocima sajta otkriveni su rezultati istraživanja o tome, kao i saveti kako da smanje količinu neželjene pošte u svom sandučiću.
Jedno istraživanje pokazuje da 56% korisnika elektronske pošte u Velikoj Britaniji odgovara na neželjene poruke i na taj način potvrđuje da je ta adresa aktivna i da zaista postoji. Naime, spam se šalje pomoću programa koji formiraju adrese slučajnim izborom znakova; odgovori sa adresa na koje su poslate poruke dobro dođu pošiljaocima, jer tako saznaju koje adrese zaista postoje. Na taj način svako ko odgovara na spam može da očekuje još veći broj neželjenih poruka.
Posetite:
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.