Ukoliko je potrebno da vaša aplikacija poseduje podešavanja koja treba pamtiti i nakon zatvaranja programa, onda imate na raspolaganju više mogućnosti, a najpoznatije su korišćenje Registry baze ili kreiranje .INI fajla. Obični tekstualni INI fajl predstavlja sigurno jednostavniju soluciju u slučaju da nemate mnogo ovih podataka. INI fajlovi predstavljaju format fajlova zasnovan na običnom plain tekstu, a služe za smeštanje aplikacionih konfiguracionih podataka u formatu koji se lako preuređuje, i čitljiv je svim jednostavnim parserima.
Većini ljudi koji koriste Windows, sigurno je poznat bar jedan .INI fajl, a najpoznatiji su svakako sistemski fajlovi WIN.INI i System.INI (nalaze se unutar Windows foldera). Čak i Windows smešta važne informacije kao što su konfiguracioni podaci o samom operativnom sistemu u običnom plain tekst fajlu, koji se lako briše, modifikuje i pregleda. Čak iako u 32-bitnim verzijama Windows-a Microsoft preporučuje korišćenje Registry-ja za smeštanje specifičnih podataka o konfiguraciji aplikacije, u mnogim slučajevima naći ćete da je korišćenje .INI fajla mnogo brže i sigurnije.
Jedna od jednostavnih upotreba INI fajlova kao mehanizma za čuvanje statusnih podataka, jeste za čuvanje informacija o veličini i lokaciji formi ukoliko želite da se forme nakon ponovnog pokretanja programa nalaze na mestu gde su se nalazile prilikom zatvaranja programa. Generalno govoreći, sve što inače smeštate u Registry možete smestiti u INI fajl.
Inicijalizacioni ili konfiguracioni fajl (.INI) je tekst fajl sa limitom veličine od 64Kb, koji je podeljen u sekcije, od kojih svaka može da nema nijedan ili ima više ključeva. Primer:
[Naziv_Sekcije]
Naziv_kljuca=vrednost
;komentar
Naziv_kljuca=vrednost
…
Nazivi sekcija se smeštaju u uglaste zagrade i moraju početi od nulte kolone svake linije. Nazivi sekcija i ključeva su neosetljivi na upotrebu malih/velikih slova i ne mogu sadržavati prazne karaktere. Nazivi ključeva praćeni su znakom jednako ("="), i opciono su okruženi praznim karakterima, koji se inače ignorišu. Ukoliko se recimo ista sekcija pojavi dva puta (ili više) u istom fajlu, ili se isti ključ pojavi više od jedanput u istoj sekciji, tada poslednje pojavljivanje ima prednost. Ključ može da sadrži string, intedžer ili bulovu vrednost.
Zanimljivo je da i sam Delphi koristi INI fajl format za mnoge potrebe. Na primer, .DSK fajlovi (desktop podešavanja) imaju format kao upravo opisan.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.