Za sada u svetu postoji samo jedan potpuno funkcionalan globalni navigacioni satelitski sistem – Global Positioning System (GPS), koji je razvilo američko Ministarstvo odbrane. Ovaj sistem koristi između 24 i 32 satelita koji se nalaze u orbiti oko Zemlje, a koji svojim preciznim emitovanjem omogućavaju GPS prijemnicima određivanje lokacije, vremena i brzine. Službeni naziv GPS-a je NAVSTAR-GPS. Treba još navesti da mi danas često koristimo skraćenicu GPS za sistem satelitskog pozicioniranja uopšteno, što je pogrešno. Opšti naziv svih ovakvih sistema je Global Navigation Satellite System, skraćeno GNSS.
GPS sistem je zamišljen za isključivo vojnu upotrebu i zamenio je starije sisteme, kao što je Transit iz šezdesetih godina prošlog veka, kojem je trebalo i po nekoliko sati da odredi lokaciju. Ali, posle tragedije civilnog korejskog boinga 747 (let KE 007), koji su sovjetski borbeni avioni oborili 31. avgusta 1983. godine, posle ulaska u njihov vazdušni prostor, tadašnji američki predsednik Ronald Regan izdao je odobrenje kojim je omogućio slobodnu upotrebu GPS sistema za civilno korišćenje.
Nakon omogućavanja civilne upotrebe, GPS je postao doslovno sveprisutan, uz jedno ograničenje – njegova preciznost je bila smanjena za civilnu upotrebu. Funkcija sistema zvana Selective Availability omogućava uključivanje greške do 100 metara, kako neprijateljske snage ne bi mogle da koriste maksimalnu preciznost. Zanimljivo je da ta mogućnost nije mnogo korišćena, tako je celi istočni deo SAD imao stalno uključenu grešku od 30 metara, svugde i u istom smeru, pa je "reprogramiranje" bilo veoma banalno. Takođe, razvijeni su i sistemi koji su ispravljali tu programiranu grešku.
Međutim, kako slučaj zna da se poigra s tehnologijom, programirana greška je isključena upravo u slučaju za kakav je bilo predviđeno njeno postojanje. Kada je počeo Zalivski rat 1990. godine, Amerikanci i saveznici jednostavno nisu imali dovoljno GPS uređaja, pa su vojnici uveliko počeli da koriste civilne uređaje koji su se prodavali slobodno na tržištu. Kako bi im se omogućila preciznost, Selective Availability je isključen. Tako je punu preciznost sistema mogla da koristi i druga strana, ali valjda je procenjeno da je korist veća od potencijalne štete.
Narednih godina je izuzetno uticajna američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (Federal Aviation Administration) počela s lobiranjem da se Selective Availability trajno isključi kako bi se uštedela ogromna sredstva za posebne sisteme pozicioniranja aviona, što je na kraju i službeno odobreno. Programirana greška je službeno postavljena na nulu 1. maja 2000. godine, posle odobrenja predsednika Bila Klintona. Njegovo naređenje, koje je izdato još 1996. godine, odredilo je 2006. kao krajnju godinu za isključenje ove greške, ali službeno je puna preciznost uključena ranije, jer su američki stručnjaci uspešno razvili funkcionalnost onemogućavanja korišćenja GPS sistema neprijateljskim snagama na određenom području, bez ometanja sopstvene funkcionalnosti sistema. Ovde treba dodati i da, prema objavi američkog Ministarstva odbrane od 19. septembra 2007. godine, novi sateliti neće imati mogućnost uključivanja Selective Availability, ali kao što je već rečeno, SAD ima mogućnost da na druge načine ograniči GPS signal.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Amerika, Amerika, zemlja velika, ali metar moga sela Amerika cela 😉