Ukratko, GPS koji sada koristimo (njegova jedina postojeća alternativa, ruski GLONASS, samo je delimično funkcionalan) slobodan je za korišćenje i u punoj preciznosti, ali je i dalje reč o američkom vojnom sistemu. On se može ometati, a može i da se isključi, a da SAD nikoga ne pita ni za šta. Iako je ta mogućnost mala, ona ipak postoji. Ne treba detaljno objašnjavati šta bi to značilo za današnji svet. Rusi imaju alternativu, ali šta je s ostalima?
Evropska unija je iz navedenih razloga, a i zbog nekih ograničenja postojećeg GPS-a, kao što je preciznost na velikim geografskim širinama, koje se danas masovno koriste u vazduhoplovstvu, krenula s razvojem svog sistema. Kao i u većini drugih stvari, Evropska unija nije bila efikasna ni oko ovog svog projekta globalnog satelitskog navigacionog sistema. U prvoj fazi, 1999. godine, udružene su snage nekoliko postojećih koncepata (Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije), pa je stvoren jedinstveni projektantski tim za razvoj ovog sistema. Odmah je odlučeno da je primarni zadatak novog sistema civilna upotreba i da mogućnost isključivanja treba ograničiti samo na izuzetne slučajeve. Takođe je odlučeno da će sistem imati maksimalnu preciznost i za civilne i za vojne svrhe.
Međutim, novca za razvoj sistema nije bilo. Do dodatnih problema je došlo posle 11. septembra 2001. godine, kada se Vlada SAD službeno usprotivila evropskim planovima, navodeći da bi takav projekt onemogućio Sjedinjenim Američkim Državama isključivanje globalnog navigacionog satelitskog sistema u vreme vojnih operacija. Ali, takva oštra reakcija SAD samo je uverila Evropu da joj je potreban lični, nezavisni sistem, a 2004. godine došlo je i do dogovora s Amerikancima povodom sigurnosti novog sistema. Promenjena je planirana modulacija, pa je omogućena koegzistencija GPS-a i sistema Galileo. Evropska unija je pristala i na određene kompromise koji se tiču sigurnosti, kao što je prilagođavanje frekvencije sistema, tako da se sistem Galileo može blokirati lokalno i tako da vojna primena GPS-a ostane moguća.
U prvoj polovini 2007. godine projekat je još uvek bio u fazi razvoja, sa samo jednim lansiranim satelitom, koji, naravno, nije omogućavao ni minimalnu funkcionalnost. Projekat je sve vreme vodio konzorcijum nekoliko kompanija, pod zajedničkim nazivom European Satellite Navigation Industries. Međutim, tokom 2007. godine, Evropska unija preuzima direktno upravljanje nad projektom. Do prave prekretnice došlo je u aprilu 2008, kada su ministri saobraćaja Evropske unije prihvatili novu pravnu regulativu koja omogućava kvalitetno finansiranje ovog projekta – odobrena su sredstva u iznosu od 3,4 milijarde evra. Sistem Galileo sada konačno može da krene u razvoj i praktičnu primenu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.