Japanska ministarstva obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije pokrenula su veliki projekat realizacije najsnažnijeg superkompjutera na svetu. U tome će im pomoći poznate japanske kompanije NEC i Hitachi, kao i naučnici sa mnogih japanskih univerziteta. Superkompjuter bi trebalo da ostvari brzinu od tri petaflopsa (triliona operacija u jednoj sekundi). Na taj način on bi trebalo da bude 30 puta brži od trenutno najbržeg superkompjutera u svetu. Završetak njegove kompletne realizacije i instaliranje planira se do 2011. godine.
Najbrži superkompjuter u svetu zasad je IBM-ov Blue Gene/L. On se nalazi u Kaliforniji, u čuvenim američkim laboratorijama Lorens Livermore. Maksimalna brzina koju je dosad dostigao iznosi 135,3 teraflopsa, a ostvarena je u martu ove godine. On je na prvom mestu liste najbržih superkomjutera u svetu – Top 500, koja se formira dvaput godišnje. Tu poziciju zauzeo je iako nije u potpunosti završen i još uvek nije dostigao najveću planiranu brzinu od 360 teraflopsa.
Blue Gene/L je sa prvog mesta ove liste potisnuo superkompjuter Earth Simulator kompanije NEC i japanske Agencije za svemirski razvoj, Instituta za istraživanje atomske energije i Centra za pomorska istraživanja i tehnologiju. Earth Simulator je dosad dostigao brzinu od 36 teraflopsa, tako da u ovom trenutku predstavlja najbrži superkompjuter u Japanu. Nalazi se u Institutu za nauke o Zemlji (Jokahama). Koristi se za simulaciju klimatskih promena na Zemlji, a u njegov razvoj uloženo je oko 385.000 dolara.
Zasad nije poznato koliko će koštati novi projekat superkompjutera u Japanu. Njegova realizacija izvešće se u dve faze. U prvoj fazi obaviće se istraživanja u trajanju od tri godine, a zatim će uslediti proces sklapanja i instalacije (trajaće dve do tri godine). Kompanija NEC će u procesu istraživanja razvijati optičke sisteme za povezivanje pojedinih komponenata superkompjutera, dok će se Hitachi baviti razvojem procesora. Superkompjuter će se koristiti uglavnom za biotehnološka i nanotehnološka istraživanja.
Za japansku tehnologiju ovaj superkompjuter predstavljaće značajan argument prednosti u odnosu na američke superkompjuterske sisteme (ukoliko se u međuvremenu u Americi ne pojavi neki još ambiciozniji projekat). Naravno, to nije jedini cilj ovog projekta. Japanska vlada na taj način želi da pokaže potpunu spremnost za nivo tehnološkog razvoja na kraju prve decenije dvadeset i prvog veka. Kako se predviđa, superkompjuteri će u tom periodu dostići brzinu od tri do četiri petaflopsa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.