Brzina kojom reagujemo na opasne situacije ponekad može značiti život ili smrt. U primitivnijoj prošlosti to je moglo značiti bežanje pred životinjom, a danas izbegavanje saobraćajne nesreće. Međutim, za neke odluke potrebno je prikupiti više informacija pre reakcije, a naš mozak je i za to pronašao rešenje.
Dugo godina je vladalo uverenje da sisari u mozgu imaju dva sistema donošenja odluka koja funkcionišu različitim brzinama kada se suoče s različitim situacijama. Novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Bristol podupire tu teoriju i pokazuje da su evolucioni pritisci stvorili potrebu za formiranjem još jednog dela mozga. On je sporiji, ali prikuplja više informacija radi donošenja što preciznijih odluka.
Vođa ovog istraživanja, Pit Trimer (Pete Trimmer), izjavio je da su u toku rada na ovom problemu magnetnom rezonancom (fMRI) registrovali da se delovi spoljašnjeg korteksa (koji su se razvili nedavno u našoj evolucionoj prošlosti) takođe koriste za donošenje odluka.
Zašto su ljudskom mozgu potrebna ta dva područja za donošenje odluka? Koje prednosti donosi novi sistem? Dodatni deo za mozak znači dodatnu težinu i energiju. Znači li to da je stari deo mozga za donošenje odluka suvišan? Ako je tako, je li moguće da atrofira, pa da s vremenom naš mozak postane manji? Kako bi odgovorio na ta pitanja, Trimer je izgradio teorijske modele koji predstavljaju dva sistema u kojima je opisan jedan sistem za koji se pretpostavlja da reaguje veoma brzo, ali netačno, i drugi, koji reaguje tek nakon što je prikupio dovoljno informacija i zato je sporiji.
Rezultati istraživanja pokazali su da su nam u stvari potrebna oba sistema kada je nivo pretnje visok, kao što je to, na primer, rizik od napada opasne životinje; tada je korisno imati sistem koji će reagovati brzo, čak i ako je netačan. Međutim, kada se nađemo u složenijim situacijama, kao što je neki društveni odnos, noviji sistem je tada od veće koristi.
"Kada je život postao komplikovaniji, potreba za skupljanjem informacija pre donošenja odluke uticala je na razvoj novog sistema u mozgu. To je moglo dovesti do brzog razvoja korteksa kod sisara. Ako ljudi nastave da žive u opasnom svetu, kakav je on danas, još uvek ćemo imati potrebu za donošenjem brzih odluka, pa zato nije verovatno da će ljudski mozak atrofirati u skorije vreme", izjavio je Trimer.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Možda mogu reći da se slažem s profesorom, ali i da mi je ovaj tekst još uvijek nejasan. Magnetna rezonanca je odličan sistem za ovakve situacije, ali je mnogo bitnije ko ih čita. Imam toliko pitanja koja mi nisu jasna vezana za funkciju mozga, a to je svijest i podsvijest i bila bih veoma zahvalna kada bi mi neko u tome pomogao. Ja u opasnim situacijama reagujem čvrsto i odlučno, ali posle nastaju posledice koje ne znam kako da kontrolišem. Stres se javlja tek posle par dana i veoma je neprijatan. Da li vrtoglavice i nesvjestice mogu da budu uzročnici stresa? Mislim da mogu.