Kada se govori o globalnom zagrevanju, najčešće se radi o pojavama koje na prvi pogled ne deluju naročito dramatično: prosečne temperature širom sveta su opet skočile za nekoliko desetih delova stepena, glečeri su se ponovo povukli za nekoliko centimetara, a nivo mora je porastao za nekoliko milimetara. Dakle, nema razloga za brigu. Međutim, kada su naučnici i turisti na ruskom ledolomcu „Jamal“ nedavno želeli da posete najseverniju tačku naše planete, na svoje veliko iznenađenje i uz nevericu su ustanovili, da se na mestu na kome su polarni istraživači pre više od 90 godina u debelom ledu postavili prvu zastavu, kilometrima uokolo prostire otvoreno more i tanki led. Čak su im i prve ptice iz južnijih krajeva pravile društvo. Po podacima naučnika, zadnji put je toliko vode bilo na Severnom Polu pre 50 miliona godina (Eocen), kada je svetska klima bila znatno toplija.
Uzroci za topljenje leda nisu sasvim jasni. Dok mnogi naučnici za ovu pojavu krive globalno zagrevanje Zemljine atmosfere, drugi smatraju da je uzrok možda neki prirodni fenomen. Ipak se više ne može osporiti, da se Zemljina atmosfera u zadnjih nekoliko decenija zagrejala, jer prosečne godišnje temperature kontinuirano rastu, glečeri se tope i ledeni pokrivač na Grenlandu se istanjuje na svom rubu. Severni Pol je naročito pogođen ovim otopljavanjem klime, jer po mišljenju naučnika, temperature ovde rastu tri do pet puta brže nego na drugim mestima u svetu. Osim toga, arktički led pliva na vodi, tako da je mnogo osetljiviji na atmosferske uticaje nego antarktički led, koji se većim delom nalazi na kopnu. Satelitska merenja pokazuju da se debljina polarnog leda u poslednjih 50 godina smanjila za 40%. Neki istraživači čak predviđaju da će ledeni pokrivač Severnog Pola u narednih 50 godina potpuno nestajati preko leta.
Sve ovo ima za posledicu da pravi stanovnici Arktika gledaju u susret ne baš ružičastoj budućnosti. Naime, ustanovljeno je da polarni medvedi mršave, jer nalaze manje hrane, a da kitovi iz istog razloga donose manje mladih na svet.
Činjenica da se čak i Severni Pol otopio, trebala bi da deluje otrežnjujuće i na one ljude koji su se dosad podsmevali globalnom zagrevanju. Zato naučnici opominju na potrebu hitne zajedničke akcije i ujedinjenih napora svih zemalja sveta radi spašavanja ove neprocenjive prirodne baštine. Mada će se neko tešiti razmišljanjem da se sve to dešava negde tamo daleko, osvestiće se najkasnije onda kada posledice globalnog zagrevanja budu zakucale i na njegova vrata.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.