Pre dvadeset godina, 12. avgusta, kompanija IBM je javnosti predstavila svoj prvi „lični kompjuter“ (personal computer) – PC. Američka kompanija nije prva koja je tržištu ponudila računar namenjen kućnim korisnicima, ali je njen ugled doprineo povećanom interesovanju za ovu oblast i početku prave informatičke revolucije.
Već početkom sedamdesetih su počeli da se pojavljuju prvi modeli računara, namenjenih onima koji žele da ih koriste kod kuće, za rad i zabavu. Kompjutere iz ove kategorije su nudile, između ostalih, i firme Apple, Tandy, Commodore i Xerox. U to vreme se kompanija IBM bavila isključivo proizvodnjom mejnfrejm računara i super-kompjutera, a odluka o ulasku na tržište personalnih računara je donešena godinu dana pre tog 12. avgusta 1981. godine, koji se danas smatra datumom rođenja PC-ja.
u okviru kompanije je zadatak izrade jeftinog kućnog kompjutera dodeljen dvanestorici stručnjaka, koji nisu imali nikakvo iskustvo u ovoj oblasti. Njima su date samo grube smernice – najznačajnije su bile da novi računar mora da se zasniva na Intelovim čipovima, da hardver ne bude IBM-ov, već da se koriste jeftiniji delovi drugih proizvođača, i da operativni sistem bude Microsoft-ov DOS 1.0. Ekipi je dat i rok u kome zadatak treba da bude završen: tačno godinu dana.
Iako je zaposlenima u IBM-u sve ovo izgledalo kao „nemoguća misija“, prototip je proizveden već posle nekoliko meseci. Vremenom je tim angažovan na ovom zadatku narastao na 150 članova, a tačno posle godinu dana je PC bio spreman za serijsku proizvodnju.
Prvi IBM-ov PC (na slici), predstavljen javnosti 12. avgusta 1981. godine, je imao oznaku 5150, 16 kilobajta memorije, Intelov čip 8088 na 4,77 Mhz, disk jedinicu od 5,25 inča za diskete kapaciteta 160 kilobajta. Ta osnovna konfiguracija nije imala tvrdi disk i bez monitora se prodavala po ceni od 1.565 dolara. Najskuplja konfiguracija je prodavana zajedno sa monitorom, printerom i hard-diskom i koštala je 4.500 dolara. Za to vreme je to bilo izuzetno jeftino, s obzirom na činjenicu da je glavni konkurent, kompjuter Apple II, koštao 7.000 dolara.
IBM je vrlo brzo osvojio tržište personalnih računara. Marketinški stručnjaci ove kompanije su procenili da će se u narednih pet godina prodati 250.000 PC-ja. Toliko ih je bilo kupljeno za nepunih godinu dana. Pokazalo se da je tržište kućnih računara itekako veliko i da prevazilazi sve, pa i najoptimističnije procene. Dve godine po izlasku na tržište, PC se prodavao sa instaliranim softverom: tekst-procesorom, jednom igrom, programom za računovodstvo i paketom Lotus 1-2-3, u kome se nalazio i program za izradu tablica i grafikona – VisiCalc.
Upravo je ovaj softver doprineo naglom porastu interesovanja za PC: kompjutere su počele da kupuju finansijske ustanove, pokazujući da takvi računari mogu da imaju vrlo ozbiljnu poslovnu primenu. Proboj IBM-a na ovo tržište je inspirisao i ostale firme – 1981. godine se proizvodnjom PC-ja bavilo njih 25, da bi 1983. godine taj broj narastao na preko 100, a broj prodatih računara dostigao 3 miliona.
IBM je držao primat u prodaji sve do 1986. godine, kada je njegovo mesto zauzela firma Compaq. Na vodećoj poziciji je ostala do proleća 2001. godine, kada je zamenila kompanija Dell. Nikome ni danas nije jasno zašto je IBM napravi PC zasnovan na tuđem hardveru i softveru: mnogi smatraju da je to najlošiji potez u istoriji ove kompanije. S druge strane, otvorenost arhitekture je omogućila stvaranje standarda za izradu PC-ja, što je doprinelo masovnoj proizvodnji i snižavanju cena.
Danas, 20 godina kasnije, na svetu postoji 600 miliona PC-ja, od kojih je 400 miliona povezano na Internet. Danas su „personalni računari“ nezamenljivi alat za rad, naučna istraživanja, zabavu, komunikaciju. Ne postoji nijedna oblast ljudskog života koju nije izmenila revolucija, započeta 12. avgusta 1981. godine.
Korisni linkovi:
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.