Sredinom 2000. godine je postalo jasno da Internet-poslovanje ulazi u novu fazu i da će vlasnici mnogih sajtova morati da preispitaju svoju strategiju zarađivanja novca koja se bazirala na prodaji reklamnog prostora.
Posle perioda u kojem je bilo važno stvoriti prisustvo na Internetu i započeti sa elektronskim načinom poslovanja, dolazi period u kome se postavlja pitanje profitabilnosti i isplativosti.
U osnovi su postojala dva poslovna modela za sve one koji žele da na mreži posluju: prodaja roba i usluga ili prodaja reklamnog prostora. U prvoj grupi su bile firme koje su nemilice trošile na promociju svojih sajtova i plaćale sajtovima iz druge grupe za to. Posle određenog vremena novac je potrošen, ali se nije vraćao onako kako su mnogi, naivno, verovali.
U drugu grupu sajtova spadaju, najčešće, razne vrste portala sa veoma bogatim sadržajem i širokom ponudom besplatnih servisa. Upravo zato su i imali veliki broj korisnika i, samim tim, i bili idealno mesto za reklamu.
Međutim, sasvim prirodno je došlo do trenutka kada treba svesti račune: mnoge kompanije koje su se uključile u ecommerce nisu zarađivale onoliko koliko su očekivale ili su poslovale sa gubicima. Ogromna konkurencija, ali i naivno verovanje da je Internet „zlatni rudnik“ sam po sebi, je mnoge povelo u gubitke, pa i do bankrotstva.
Logično, u takvoj situaciji je došlo i do smanjenog ulaganja u reklamu, pa su tako i spomenuti portali postali svesni činjenice da je potrebno razviti nove poslovne modele da bi se u svetu Internet-biznisa opstalo. Mnogi veliki „igrači“ su počeli da najavljuju uvođenje pretplate na određene sadržaje u uverenju da je kombinacija besplatnog i onog što se plaća dobitna strategija. Evo nekoliko primera primene ovakvog poslovnog plana.
Yahoo.com:
U 2001. godini je najposećeniji sajt na svetu započeo sa naplaćivanjem učestvovanja na online-aukcijama koje nudi. Oglašavanje je bilo besplatno, ali sada svako ko želi da proda nešto na ovaj način, mora da uplati određenu, manju sumu, koja zavisi od cene proizvoda.
Napster:
Ako ovaj servis uopšte opstane, počeće sa naplaćivanjem pretplate u junu 2001. godine. I drugi servisi slične vrste će započeti sa naplatom za sve one koji žele da download-uju muziku. To važi, naravno, za pesme zaštićene autorskim pravima. Čini se da vreme slobodne razmene MP3-ja polako prolazi, a da dolazi period u kome će se takvi fajlovi kupovati ili će se plaćati mesečna pretplata za korišćenje servisa. Naravno, ostaju protokoli tipa Gnutella, na kojima će korisnici i dalje moći nesmetano da razmenjuju sve vrste fajlova.
MSN.com:
Ovaj portal u vlasništvu Microsoft-a je takođe najavio pretplatu za neke specijalizovane servise. Još uvek nije precizirano koje će to usluge biti i koliko će se naplaćivati. Neke od ideja su: Email Plus (posebne usluge filtriranja i šifrovanja poruka), Phone Plus (mogućnost provere mail-a preko telefona, odnosno slušanje poruka), Music Plus (mogućnost kreiranja sopstvenih muzičkih kanala i njihovo slušanje na Internetu)… Predstavnici MSN.com-a tvrde da će svi besplatni servisi ostati i dalje takvi, uključujući i Hotmail.
Britannica.com:
Najveća i najbolja online-enciklopedija će započeti program BritannicaSchool.com, odnosno uvešće pretplatu na sadržaje namenjene školama, univerzitetima i svima onima koji uče i usavršavaju se, a koji imaju potrebu sa specijalizovanim sadržajima. Takođe će započeti i sa online-kursevima za sve one koji žele da uče od kuće.
Zaključak je da, manje-više, svi sadržaji koji su do sada bili besplatni ostaju takvi, a da vlasnici sajtova samo razmišljaju o zadovoljavanju posebnih potreba koje će nuditi u vidu servisa koji se naplaćuju.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.