Steganografija je stara disciplina koja predstavlja veštinu ispisivanja i otkrivanja skrivenih poruka. U novije vreme, svoju je primenu pronašla u Internet komunikacijama, kao način da se u video ili audio fajlove ugrade skrivene poruke. Za razliku od enkripcije, kod koje se šifrovana poruka vidi, ali može da bude pročitana samo uz pomoć odgovarajućeg ključa, steganografija omogućava da poruka bude u potpunosti sakrivena.
Fajl u koji se poruka unosi izgleda kao i original, bez poruke. Na taj način, .bmp, .wav, .au, .gif ili .jpg fajl mogu da nose skriveno značenje, a da onaj ko gleda (sluša) ne primećuje ništa „sumnjivo“. Ugrađivanje poruke moguće je zahvaljujući programima kakvi su „Steghide“, „Hide and Seek“ ili „Snow“, koji daju proizvod sličan digitalnom vodenom žigu, koji se upotrebljava kod fajlova radi zaštite autorskih prava.
Ovaj napredni vid šifrovanja postao je interesantan policijama i službama bezbednosti u svetu, s obzirom na mogućnosti koje pruža hakerima, kriminalcima, teroristima. U žižu je ponovo dospeo posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, kada je počela potraga za fajlovima na Internetu, u kojima su skrivene poruke i planovi terorista.
Škotska firma „Iomart“ jedna je od mnogobrojnih koje su se priključile akciji, otkrivši u proteklih nekoliko nedelja stotine fajlova sa skrivenim tekstovima na arapskom jeziku, kao i datumima i podacima koji se vezuju za planiranje terorističkih akcija. Uz pomoć posebnog softvera, naročito pažljivo analizira milione pornografskih slika, u kojima su i ranije pronalažene poruke ispisane metodom steganografije. Pored Škota, koji su se odlučili na besplatno pružanje usluga američkoj vladi, u procesu pronalaženja poruka iza kojih (možda) stoji Osama bin Laden učestvuju i Nil Džonson (Neil Johnson), istraživač sa Univerziteta „George Mason“, koji se već dugo bavi problemom steganografije, kao i firma „WetStone Tech“, koja se bavi razvojem aplikacije koja otkriva skrivene poruke.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.