Na fotografiji koju je napravio uređaj THEMIS (sistem za fotografisanje) prikazan je reljef crvene planete.
„Da li vidite isto što i ja? Da li me ovo lice posmatra?“, potpisali su stručnjaci NASA ovu fotografiju.
Uređaj THEMIS nalazi se u Marsovoj orbiti već 16 godina. Njegovi glavni zadaci su da proučava geološku strukturu planete i da traga za mineralima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Muadib je u pravu. Ali, mislim da to nije sve. Nasa nam godinama krije pravu istinu o Marsu i o onome sto je rover zaista uslikao. Sve to pre javnosti prodje kroz njihov fotosop. Licno sam ubedjen da je ta planeta bila naseljena u davnoj proslosti i da je, mozda, zacela i nasu civilizaciju…
Pareidolija je psihološki fenomen kada se percipiranjem nasumičnog stimulusa „prepoznaje“ smisleni stimulus. Jednostavnije rečeno, pareidolija znači pridavanje smisla nečemu što čujemo ili vidimo a što, zapravo, nema smisla niti značenja.Vizuelna pareidolija je odličan primer pareidolije, koji smo sigurno svi doživeli, a predstavlja prepoznavanje različitih životinja, lica ili objekata recimo u oblacima. Primer auditivne pareidolije jeste prepoznavanje različitih poruka prilikom slušanja pesama unazad. Pareidolija je sastavni deo ljudske prirode i u svakodnevnom životu ona se ne smatra ozbiljnim poremećajem. Smatra se da je ona produkt evolutivnog razvoja čoveka jer je prepoznavanje ljudskog lica bilo jedna od najvažnijih sposobnosti za opstanak i razvoj ljudske vrste. Upravo zbog toga se najčešće „prepoznaju“ ljudska lica ili ljudske figure u nekom nasumičnom stimulusu. Dobro su poznati primeri religijskih pareidolija gde ljudi iz hrišćanske kulture „prepoznaju“ lice ili figuru Isusa, Device Marije ili nekog sveca u drvetu, flekama na zidu i sl. U muslimanskim kulturama česte se pareidolije u vidu prepoznavanja reči iz kurana. Slučajevi viđenja duhova na fotografijama ili snimkama, neki slučajevi viđenja NLO-a takođe se pripisuju ovom fenomenu.