Verno svojoj tradicionalnoj ulozi predvodnika u inovacijama u računarskom svetu, koju ima od osnivanja, IBM je stao na čelo ambiciozno zamišljene inicijative, koja bi trebalo da urodi novim tehnologijama, u čijem će načinu funkcionisanja biti uočljive mnoge analogije sa funkcionisanjem živog sveta. Banalno rečeno, informatički sistemi zasnovani na ovoj tehnologiji moći će “sami sebe” da održavaju i popravljaju.
Veliki Plavi je na 75 hiljada adresa brojnih kompanija, univerziteta i drugih ustanova, poslao po primerak manifesta napisanog od strane Pola Horna (Paul Horn), potpredsednika Odeljenja za istraživanja (IBM Research), u kojem je cela zamisao razvoja “autonomnog” računarstva vrlo pomno i podrobno prikazana. Prema Hornovim rečima, složenost računara i njihovih mreža se povećava toliko brzinom, da će uskoro doći trenutak u kojem naprosto više neće biti dovoljno ljudi da radi na poslovima održavanja. Pored toga, minijaturizacija informatičkih tehnologija i dalje je aktuelna i, štaviše, proširuje se na sve veći broj uređaja. Postavljeni zadatak iznalaženja najpodesnijeg metoda za upravljanje računarima i mrežama sve većeg obima i složenosti, Horn naziva “Veliki izazov” i smatra da informatička industrija sa njim treba da se suoči jedinstveno. On tvrdi da će “sve veća složenost informatičke infrastrukture uskoro doseći stupanj u kojem će premašiti dobrobit koju ima za cilj da proizvede.”
Stoga se nameće zaključak da bi, u idealnom slučaju, informatičke mreže budućnosti trebalo da oponašaju autonomni nervni sistem, čiji je zadatak u živom organizmu da, bez potrebe za korišćenjem svesti (koja se tako oslobađa za druge stvari), upravlja velikim brojem vitalnih funkcija i fizioloških procesa, poput količinâ šećera i kiseonika u krvi, održavanja telesne temperature, rada unutrašnjih organa… Informatički sistem zasnovan na ovakvim načelima mogao bi, dakle, sam sebe da podešava, popravlja, i da se samostalno suoči sa problemima koji iskrsnu.
U tom smislu, IBM je već otpočeo sopstveni naučnoistraživački projekat, čiji je cilj da se stvori tehnologija koje će današnje, relativno “glupe”, mreže, pretvoriti u “inteligentne” sisteme. Predviđeno je da se tokom narednih nekoliko godina milioni dolara ulože u pedesetak istraživačkih projekata na raznim univerzitetima, koji bi svi bili usmereni ka osmišljavanju autonomnih “inteligentnih” informatičkih sistema. Preduslov za ovaj posao je definisanje čitavog niza standarda, kao neke vrste “ulaznih podataka” za istraživačke projekte, kojima će biti precizno određeni načini da se softver i hardver dizajniraju tako da im način funkcionisanja u što većoj meri bude analogan živoj prirodi. Glavni partner IBM-u u tom delu posla jeste Global Grid Forum, međunarodna neprofitna organizacija iz informatičkog sektora, koja se upravo bavi koordinacijom brojnih već postojećih nezavisnih svetskih projekata koji se bave istom problematikom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.