Ako kod kuće posedujete kompjuter, i imate „klince“, onda morate voditi i računa o tome šta treba da im je dostupno, a šta ne bi trebalo da bude. Internet je sjajno mesto za zabavu, učenje, i uvećanje sposobnosti posebno dece školskog uzrasta. Ali, (uvek postoji neko „ali“) iz medija ste sigurno saznali o mnogim mračnim stranama istog tog Interneta, o pornografiji, pedofiliji i uopšte nasilju. I sami možete ovo proveriti, idite na neki od pretraživača i u polje za pretragu ukucajte neke od reči : „sex„, „porno„… Iznenadićete se brojem pronađenih stranica.
Zbog svega prethodno navedenog potrebno je da preduzmete mere predostrožnosti, i na taj način obezbedite vašoj deci bezbedno krstarenje mrežom. Upravo radi vaše bolje obaveštenosti, u ovom i sledećem prilogu ćemo vam objasniti kako da se obezbedite.
Jedini potpuno siguran metod je roditeljska kontrola, jer na žalost, ni jedan od dostupnih alata za automatsku zaštitu nije 100% pouzdan. Svaki od ovih alata na naki način blokira pristup, ali vi ne znate koliko računarsko znanje imaju vaša deca, jer oni mogu i da zaobiđu sigurnosne prepreke. Dalje, pošto Internet nezadrživo raste, nije u ljudskoj mogućnosti da proveri sav sadržaj u cyberspace-u, tako da će alati za zaštitu često propustiti negativni materijal. Hoćemo u stvari da kažemo da je i pored softverskih kontrola, potrebna aktivna uloga roditelja u zaštiti od neprikladnih stvari. Što se tiče softverske komponente zaštite tu imamo četiri glavne kategorije alata: sofverski filteri, browser-i, sigurni provajderi i filtrirana pretraživanja. Objasnićemo u nekoliko rečenica svaku od ovih kategorija, u ovom i narednom prilogu.
Najveći broj ovih alata koristi takozvane „liste sa lošim sadržajima“ (engl. bad list), koji brane pristup nabrojanim stavkama liste iz vašeg browser-a. Ovi alati automatski ili ručno (od strane timova ljudi) pretražuju Internet za određenim rečima, i na taj način stvaraju „nepoželjne liste“. Drugi metod ovih alata je u bliskoj vezi sa listama, a to je blokada sadržaja po ključnim rečima. Drugom metodom proverava se svaki sajt kome želite da pristupite i blokira se pristup onim sajtovima koji u svom sadžaju imaju neku od navedenih negativnih ključnih reči. I imamo još jedan softverski pristup, a to su limitatori pristupa samo određenim sadržajima, putem „listi sa proverenim sadržajem“ (engl. good list). Ovim načinom smanjujemo dostupni sadržaj, ali povećavamo nivo kontrole. Neprijatnu stvar kod softverskih filtera čini neprekidni rast Interneta, pa je potrebno češće osvežavati (update) navedene liste, i to sa sajtova firmi koje su razvile dati softver. Često je za osvežavanje liste potrebno platiti određenu naknadu. Svi navedeni softverski filteri poseduju zaštitu lozinkom, tako da vaša deca ne mogu da ih isključe. Ovde samo treba paziti da lozinka ne bude neka reč ili izraz koji je poznat i deci (današnja deca su strašno pametna).
Browser-i kao što su Internet Explorer i Netscape Navigator vam omogućavaju da blokirate pristup tzv. „self-rating“ sadržajima, tj. sadržajima koji su sami sebe ocenili kao nepreporučljive mlađoj populaciji. Problem leži u tome što je velika većina Internet sajtova ne vrši sopstvenu procenu sadržaja, pa limitiranim pristupom samo proverenim sajtovima, možete u velikoj meri smanjiti ono što može da se vidi na Internetu. Drugi problem leži u tome što na ovaj način ne možete da ograničite pristup newsgroup-ama. Još jednu mogućnost, za roditelje, predstavljaju i „History“ liste ugrađene u web čitače. Ove liste čuvaju podatke o sajtovima koji su posećeni u poslednja tri meseca, pa prema tome možete proveriti aktivnosti vaše dece kada vi niste bili sa njima. Naravno, i ovo je ograničena solucija, pošto deca mogu da obrišu „History“ listu.
Nastavićemo na istu temu u sledećem prilogu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.