Ako je galaksija toliko stara koliko tvrde naučnici, inteligentni oblici života su imali dovoljno vremena da se jave jedni drugima, prenosi Listverse. Dakle, ako je statistički verovatno da vanzemaljci postoje, zašto ih još nismo našli?
1. Zemlja je jedinstvena
Niz događaja koji su se dogodili da bi se stvorio život na zemlji su toliko slučajni i kompleksni da se jedino u istom takvom biološki savršenom nizu može dogoditi sličan ishod, tvrde naučnici. Hipoteza „Rare Earth“ tvrdi da, iako postoje planete slične Zemlji, nijedan od njih nema ono što je potrebno da bi se stvorio inteligentni život. Drugim rečima, nismo pronašli vanzemaljce jer – ne postoje. Ono što Zemlju čini posebnim je dug period stabilne klime. Bez ovakve udaljenosti od Meseca i Sunca, planeta bi bila ili previše hladna ili previše vruća, imala bi premalo kiseonika i ne bi se mogao razvijati život. Ovu teoriju podupiru astronom Donald Braunli i paleontolog Piter Varg, koji su je prvi put prezentovali pre 15 godina. U tih 15 godina, pronađeni su neki planeti slični Zemlji, ali sa jako malom verovatnošću da na njima postoji život.
2. Nisu dovoljno napredni
Po „Great Filter“ teoriji, ‘mali zeleni’ postoje, ali nisu dovoljno tehnološki uznapredovali da bi prevalili toliki put do nas ili da bi nam poslali poruku. Iako imamo moderne svemirske letelice, satelite i čini nam se da smo blizu pronalaska vanzemaljaca, moguće je da će nas pogoditi katastrofa kataklizmičkih razmera i da će nas potpuno izbrisati sa lica Zemlje ili tehnološki unazaditi. Isto tako, to se može dogoditi i vanzemaljcima.
3. Preselili su se
Futurista Džon Smart smatra da je inteligentni život nekada postojao u svemiru, ali je postao toliko napredan da je prešao u drugi oblik. Tvrdi da su postali toliko napredni da prestali da se šire u spoljni prostor i fokusirali se na unutrašnji. Koncept je uporedio s računarima. Ono što su u početku bili enormni računari, a sklopovi su zauzimali cele prostorije, vremenom su postali sve manji dok im je istovremeno rasla snaga i kapacitet. Tako i inteligentni život evoluira, a na kraju ćemo biti toliko mali da ćemo funkcionisati u crnoj rupi van okvira vremena, tvrde teoretičari.
4. Zemlja ipak nije toliko posebna
Možda su vanzemaljci toliko napredniji od nas da ih uopšte ne zanimamo. Ova teorija je potpuno suprotna od „Rare Earth“ teorije i tvrdi da vanzemaljci koji imaju superiornu tehnologiju i ne zanimaju ih naši resursi, uopšte nisu zainteresovani za potragom za drugim oblicima. Zašto bi trošili energiju dolazeći kod nas, kad ima 8.8 miliona takvih planeta, pitaju se zagovornici ove teorije.
5. Živimo u virtualnoj stvarnosti
Najkomplikovanija od svih teorija je ona „Planetarium“. Zagovornici te teorije smatraju da je naš svet jedna „forma virtualne stvarnosti“ ili ‘planetarium’ dizajniran kako bi ljudi imali iluziju da je svemir prazan. Nismo sreli vanzemaljce jer nisu ubačeni u program, tvrde oni. „Kako možemo znati da je svet oko nas stvaran, a da nismo samo „mozak u telu“, koji misli da živi u stvarnom svetu?“, pitaju se. Takođe smatraju da smo u računarskoj simulaciji koju su kreirali napredniji oblici života. Zašto bi nas posmatrali kao mrave? Možda iz zabave, možda istražuju. Ipak, brojni protivnici ove teorije tvrde da je to samo scenario SF filmova i da bismo već primetili grešku u programu da je to istina.
6. Svemir je ogroman
Naše planete su možda toliko udaljene da je mala šansa da ćemo uspešno komunicirati sa vanzemaljcima. Neke teorije tvrde da je Zemlja izolovana i da je najbolje da se primirimo i čekamo njihove signale. „Moći ćemo da odgovorimo kada dovoljno evoluiramo“, tvrdi Stiven Hoking.
7. Nismo još detektovali njihove signale
Naučnici poput Frenka Drejka i Karla Sagana su isticali kako je velika razlika u „nedostatku dokaza“ i „nepostojanju vanzemaljaca“. Lov za njima je usporen zbog finansiranja takvih projekata, tvrde. Teleskop Arej, posebno dijagnostifikovan za lov za drugim oblicima života u svemiru je počeo da funkcioniše 2007. godine. Ovaj mega teleskop je finansirao saosnivač Microsofta Pol Alen. Nakon nekoliko početnih problema, ipak su uspeli da pokrenu projekat i počnu da istražuju. Ako je ijedan satelit na Zemlji sposoban da otkrije tuđinske signale, to je ovaj, tvrde naučnici.
8. Ne možemo da dešifrujemo poruke
Čak i ako su druge planete sposobne za život, da li bi se taj život razvio slično kao onaj na našoj? Možda smo toliko drugačiji da ni ne primećujemo poruke jedni od drugih. Kao što šišmiši komuniciraju audio talsima, a mi smo vizuelna bića, tako je moguće da i sa vanzemaljcima ne možemo da „pronađemo zajednički jezik“. „Problem je što mi tražimo nešto slično i logično, a možda uopšte ne možemo da razumemo kako oni funkcionišu“, rekao je astrofizičar Lord Ris.
9. Skloni su suicidu
Teorija „Medea“ tvrdi da sva živa bića u sebi sadrže jednu dozu autodestruktivnosti. Slična je sa „Great Filter“ teorijom jer sugeriše da ćemo umreti pre nego evoluiramo dovoljno da bi stupili u kontakt sa drugim vrstama. Teorija je dobila ime po grčkoj mitologiji i smrtonosnoj Medeji koja je ubila svoju decu. Ne želimo da umremo, ali majka priroda nas je napravila takvima da ćemo se eliminisati pre nego što postanemo „previše za Zemlju“ i poremeti se prirodna ravnoteža, tvrde zagovornici ove teorije.
10. Oni su među nama
Zvuči kao naučna fantastika, ali neki naučnici smatraju da vanzemaljci hodaju među nama. Na primer, bivši kanadski ministar odbrane je dao intervju 2014. godine u kom je naveo 80 vrsta vanzemaljaca koji žive na Zemlji. Neki od njih izgledaju kao ljudi. Druga vrsta, „sivi“ izgledaju više kao stereotipni „alieni“. Heler nije jedini koji tako misli. Podršku su mu dali i fizičar Pol Dejvis i dr. Robert Trundl. Po njima, vanzemaljci ne samo da postoje, već su tu, bili mi toga svesni ili ne, prenosi portal 24sata.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.