Svako se nekad razbesni, i deca, i tinejdžeri, i odrasli. Ipak, već od starije dece se očekuje da počnu da uče kako da kontrolišu svoje ponašanje kad su besni, od tinejdžera se to očekuje još i više – i to baš u vreme kada je to najteže učiniti. Ipak, nije i nemoguće.
Malo dete će, kad je besno, da viče, da udara nogom o pod, nekada će se ponašati i agresivnije od toga, uključujući i fizičko nasilje prema nekom. Ukoliko se tinejdžer tako ponaša kad se razbesni (a bes je normalna emocija koju povremeno oseti svako), odrasli će ga tretirati kao derište, ali kada vam telom divljaju hormoni koji svaku emociju učine intenzivnijom nego što ste pre puberteta znali da je moguće, zaista može da bude teško iskontrolisati se.
Ima onih kojima je lakše da se kontrolišu, a ima i onih koji samo eksplodiraju, kasnije im bude žao, ni sami ne znaju zašto su toliko agresivno reagovali, ali u trenutku im uopšte ne uspeva da kontrolišu svoje ponašanje – nekada, zapravo, nisu ni svesni koliko se agresivno i nasilno ponašaju, shvate tek kasnije. A nekima je čak i teško objasniti da moraju da nauče da se kontrolišu, jer im je rezon "pa uvek sam bio/bila takav/takva", i odbijaju mogućnost da bi mogli da pokušaju da budu malčice drugačiji.
Bes i agresivnost jesu normalni, ali gubitak kontrole nad sopstvenim ponašanjem može da bude opasan i po vas i po okolinu. Ako ste agresivni prema nekome ko nema nameru da to trpi (a zašto bi neko želeo da trpi vaše ispade?), možete dobiti batine; ako ste fizički nasilni kad se razbesnite i nemate kontrolu nad svojim postupcima, možete ozbiljno povrediti nekog, u takvom stanju se čak i ubistva dešavaju, a vreme ne možete vratiti unazad niti učiniti da povrede koje ste nekom naneli, i emotivne i fizičke, nestanu.
Sutra čitajte o kontroli besa – to je nešto što svako može da nauči.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.