Ima onih kojima nikako ne uspeva da budu u vezi. Razlozi za to mogu da budu različiti, a jedan od mogućih je taj da nikada ništa ne preduzimaju, već samo čekaju da neko priđe njima. Nije nemoguće da će im jednog dana neko stvarno prići, ali obično je efikasnije ako i sami nešto pokušate.
Nekada je bilo uobičajeno da su momci ti koji prilaze devojkama. Na devojkama je bilo da se trude da lepo izgledaju i da osmehom i govorom tela (ne mislimo ni na šta nepristojno, samo na neke sitnije gestove i na opšte držanje) pokažu da su zainteresovane, a onda bi dečko kome se devojka dopala trebalo da joj priđe. Danas je sve češća situacija da devojka ne čeka već sama priđe momku, pa se nemali broj momaka opredeli da samo sedi i čeka, i eventualno se trudi da izgleda „kul“. U suštini, više nema pravila ko će kome da priđe – nekada prilaze dečaci, nekad devojke, a u nemalom broju slučajeva ne priđe niko, već čekaju da se priđe njima.
Samo sedeti i čekati da vam se desi nešto lepo u principu je loša taktika. Nije isključeno da će se i to desiti, ali kad se o čekanju da vam priđu momak ili devojka radi, lako se može desiti da vam ili niko ne priđe, ili da vam prilaze neki koji vas ne zanimaju i koji vam se ne dopadaju. Zato ne bi bilo loše uzeti stvar u svoje ruke, pokrenuti se i bar staviti nekome do znanja da vam se dopada.
Ako ste momak, nije loše znati da, uprkos tome što danas ima devojaka koje se ne ustežu da prve priđu (a neke čak i više vole tako, obično su to one koje vole da dominiraju u vezi), dečko ipak deluje muževnije ako je on taj koji učini prvi korak. Nije muževno samo čekati da vam riba dođe na noge, verovatnije je da ćete tako izgledati ili suviše smotano da priđete devojci, ili kao neko ko je toliko uobražen da očekuje da se devojke lome oko njega.
Ukoliko ste devojka, pa, nekada jednostavno nema smisla čekati, izuzev ako ste baš rešile da vas ne zanima dečko koji nema hrabrosti da vam priđe, jer se može desiti da ne dočekate, uprkos svem doterivanju i signalima koje šaljete. Plus, prilaženje može da bude i pola-pola, vi se potrudite da momku koji vam se dopada budete fizički bliže, on pređe ostatak puta, i nekako se nađete.
Danas se čekanje retko isplati. Ukoliko nešto ili nekog želite, obično je najefikasnija taktika da se potrudite da to i dobijete – a svakako je tako brže nego ako samo čekate.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Najbolje je da ne prilaziš, jer će te verovatno odbiti. Bolje je da on sazna da ti se sviđa. Ako i on misli isto, prići će ti, ako ne, nećeš ispasti debil jer ga nisi startovala, a i svakom imponuje da je neko zaljubljen u njega, pa makar mu se taj neko i ne sviđao.
Meni se desilo da sam bila zaljubljena u dečka iz razreda u prvoj godini. Ja sam mu to rekla, a on me je odbio. Do tada smo bili u super odnosima, a od tada je jednostavno prestao da mi se obraća. Volela bih kad bismo ostali prijatelji, ali izgleda da je njemu vrlo neprijatno da uopšte i razgovara sa mnom. A izgledalo mi je kao da mu se dopadam i zato mislim da nikad sa sigurnošću ne možemo znati kada se nekome dopadamo ili ne dopadamo.
A šta raditi ako je veza nemoguća ili je suviše rizično prići? Da, potrebno je uvek prihvatiti rizik, ali nekada je on prevelik. Šta ako je dečko koji vam se sviđa sa vama u odeljenju, ako mu priđete i on vas odbije, a vi morate još tri godine da živite sa njim, mislim da je odeljenje porodica, sa njima smo najveći deo dana? Pitanje je – kako zaboraviti tu osobu?
Znači taktika „sad i odmah“, ne čekati da nešto sazrije, iskristališe se, možda uobliči u nešto što bar malo liči na vezu. Bolje i preko volje, nego nikako. „Natjerati“ sebe na brzo djelovanje jer plijen začas odleprša nekamo drugo, daleko od nas. Meni to prije liči na brzopotezne igrice sa skraćenim učinkom. Dobijate, djeluje, ali kratko traje, a prijeti opasnost i da oboje „preglumite sebe“ u prevelikoj želji, vi da uspijete, on da uzvrati na pravi način pa da se nađete „negdje na pola“. A bolje i to, nego ona storija o „pravilnoj preraspodjeli urođenih nam uloga“ i „ko će prvi“ nadigravanje. Zašto sam loša i „nisam u elementu“ kad sam van forme? Ili se meni samo tako čini, a svi drugi pravilno odreaguju na podsticaj sa druge strane tek zamišljene barijere. Ah, rušitelji, rušitelji svega što nam je sveto i nešto nam znači kažete „još samo da slomijemo ovu prepreku“ i čekanju beskorisnom je kraj, a mirna luka čeka samo na nas. Nije li bolje da se pomirimo, pristanemo i zaboravimo na trenutak na suprotstavljene ukazane prilike i šanse i ostanemo neko vrijeme sami i pomalo dostupni?