Mnoge stidljive osobe jako vole čet, jer im olakšava komunikaciju s drugima – sakriveni iza nadimka, u sigurnosti sopstvene sobe, lakše im je da se opuste i da slobodnije pričaju. Međutim, baš za one jako stidljive čet može da bude zamka.
U čemu je problem? Zašto bi čet bio zamka, ako nekome pomaže da prevaziđe stidljivost? Pa, nekima će pomoći, i tada zaista nije problem, jer će, uz pomoć četovanja, naučiti da se malčice opuste u komunikaciji pa će i u stvarnom životu nešto lakše prilaziti ljudima i uključivati se u razgovor. Uvideće da komunikacija nije baš takav bauk. Međutim, neće na sve četovanje uticati na ovakav način.
Neki će se opustiti u toku četa – ali samo u toku četa. I, zato što im je lakše da četuju nego da pričaju s drugovima iz odeljenja, s porodicom, s komšijama, sve manje će komunicirati s ljudima u stvarnom životu, biće sve zatvoreniji, i postajaće sve zavisniji od četovanja – svog, s vremenom, jedinog oblika komunikacije. A to uopšte ne valja, jer ništa ne može da stvarno zameni živ kontakt, pa tako ni četovanje ne može da vas usreći ako vam je jedini oblik komunikacije, jedini način da uspostavite nekakav kontakt s drugim živim bićima.
Šta učiniti ako ste i vi u toj poziciji da vam je lakše da četujete nego da razgovarate s devojkom s kojom sedite u klupi (ovde, naravno, ne mislimo na slučaj kada je ta devojka vama potpuno čudna i neshvatljiva i s njom sedite samo zato što je razredna tako naredila)? Pokušajte da savladate stidljivost, recimo, razgovarajte s nekim o školskim temama, muzici, filmovima… Ako se bojite toga što vas svi već vide kao jako povučene i kao nekog ko ni sa kim ne razgovara, upišite se na nešto što vas zanima a gde vas ljudi ne znaju (neki sport, kurs nečega…), tako ćete, zbog zajedničkih interesovanja, imati zajedničke teme za razgovor, a svima ćete biti novi, kao i oni vama, pa s komunikacijom možete početi iz početka.
Ne ide pa ne ide? U tom slučaju ne bi bilo loše da se obratite školskom psihologu, oni su obučeni da pomažu u problemima te vrste. Ako ne želite kod školskog psihologa, možete i u domu zdravlja tražiti uput za psihologa, ili otići u neko savetovalište za mlade – i tamo ćete naći ljude koji vam mogu pomoći. Ono što nipošto ne treba učiniti jeste da zauvek ograničite svoju komunikaciju s drugima na čet – četovanje jeste zabavno, ali ipak nije ono pravo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ne slažem se sa iznetim stavovima da su komunikaciji putem četa sklone uglavnom stidljive osobe. Mislim na komunikaciju koja se isključivo i jedino zasniva na ćaskanju putem mreže i bez želje za komunikacijom uživo. Četovanju su sklone osobe koje “ubijaju“ dosadu u vreme kada im je dosadno. Znači, nije u pitanju stidljivost, već isključivo dosada. Jer, ma koliko pojedinci bili stidljivi, ako žele kontakt i komunikaciju sa osobom u realnom svetu, ostvariće je.
Tek sam nov, vidićemo.
Tekst nije loš.
Tekst je super, mnogo je dobar, sviđa mi se.
Članak je super.
Četovanje je genijalna stvar za sve koji koriste takav način komunikacije, a naročito za stidljive i povučene osobe i, po mom mišljenju, može samo da koristi. Tačna je konstatacija da anonimnost stvara određen stepen sigurnosti, više ili manje, nije toliko važno, ali u svakom slučaju stvara „sigurnost“, i to je pozitivna strana četovanja. Sama činjenica da se stvara „sigurnost“ znači da otpada drugi dio navoda gdje se govori o eventualnim negativnim posljedicama četovanja. Naime, neko je stidljiv ili nije stidljiv i to se ne može rangirati (npr. 1-5), pa da kažemo: bio je stidljiv za 3, a sad je za 4. Ne, činjenica da četovanje kod stidljivih osoba stvara „sigurnost“ isključuje mogućnost pogoršanja duhovnog stanja te osobe. Mišljenja sam da će četovanje mnogima pomoći.
Na četovanju se skoro sve osobe predstavljaju u drugom svetlu, i ako vam se desi da vam se svidi neka osoba i ako imate želju da je upoznate – budite pažljivi. Ako ste se odlučili za taj korak, zakažite sastanak na nekom javnom mestu i povedite nekoga sa sobom. Dakle, obratite pažnju!