Postoje osobe koje kao da nemaju ništa bolje i pametnije da rade nego da vas omalovažavaju, budu neprijatne prema vama, "spuštaju" vas, čine da se osećate sitno i bezvredno i kao neka gnjida. Takve je najbolje ignorisati.
To može da zvuči kao savet koji je znatno lakše dati nego ga se pridržavati. Međutim, u suštini to i nije tako teško izvesti, ne ako pravilno rasporedite svoje prioritete. Lakše je učiniti kako predlažemo onda kada ste nešto stariji, ali ništa vas ne sprečava da pokušate već sada.
Na šta mislimo ovog puta kada govorimo o pravilnom raspoređivanju prioriteta? Na to da ne treba da vas bude briga šta ama baš svako ima da kaže o vama ili vama. Postoje osobe u vašem životu koje vam puno znače, do kojih vam je stalo, i kojima je stalo do vas, i njihovo mišljenje vam znači, i treba da vam znači. I oni koji za vas nisu toliko bitni imaju pravo na svoje mišljenje o vama, i vi ga možete saslušati i razmisliti koliko su te osobe u pravu, ali mišljenje ljudi koji vam nisu naročito bitni ne bi trebalo da vas pogađa. To znači i da ni to što neko od njih mnogo voli da vas omalovažava i da čini da se vi osećate loše ne treba da vas pogađa, jer vam do mišljenja te osobe i nije baš stalo.
Oni kojima je stalo do vas i čije bi mišljenje trebalo da vam je važno neće vas vređati ni omalovažavati, bar ne svesno. Može se desiti da vam i neko od njih kaže nešto što vas pogodi, ali takva osoba će s tim prestati čim joj kažete da vas boli to što vam je rekla, čim je zamolite da to više ne radi. Čak i ako ste vi načinili neku krupnu grešku, to nije razlog da vas bilo ko omalovažava i ponižava, i osoba kojoj je stalo do vas neće vam to raditi.
A ostali? Ignorišite ih. Ako imaju neku primedbu, postoje i pristojniji načini da vam to kažu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
A sta kad je to osoba koju volis?
Druge unižavaju samo oni koji su izuzetno iskompleksirani, sujetni i nerealizovani u svim sferama života. Ne uzbuđujte se. I normalno, ne obraćajte pažnju na njih.
Ja nemam kompleksa tako da me ni jedna stvar ne može uvrediti. Bitno mi je da ja znam ko sam i šta sam, i to mi je dovoljno.
Milice, pročitajte tekst ponovo ako ste propustili, od 21.07.2008. Zove se „Sledite svoje želje“, tako i ukucajte na pretraživač, a i komentar koji ide uz njega nije na odmet!
A šta ako je ta neka osoba neko blizak porodici, na primer otac ili majka? Otac moje najbolje drugarice je non-stop „spušta“ i ponaša se očajno. To se ne može ignorisati. Da ne bude zabune – ne tuče on nju, već viče i govori joj sve i svašta. Šta onda 🙁
Postoje i takvi ljudi koji omalovažavaju druge iz čistog komoditeta, jer se tako osjećaju kao svoj na svome, ne terenu sa kog im se sve čini umanjeno, sitno i neznetno spram njihove osobe i lažne veličine, dakle, iskompleksirani tipovi, uz to i nezreli, jer im je stalo da dopru „do vrha“ više nego da se pruže prema vama. Ne moraju biti ni svjesni šta je za njih bezvrijedno pa da zatim upru prstom baš u vas. Zašto im zamjerati, slatko je nekad poigrati se njihovom skučenom pronicljivošću da brzo nekog ocijene i procijene, ne primati sve k srcu i izbjeći pomalo djetinjasto dokazivanje oko nečije vrijedne ličnosti i ko je u zabludi, jer to može dokazati samo nečiji očaj i nemoć da se potvrdi na pravom mjestu, tamo i kod koga treba. Očajan odnos, sve u svemu.