Praktično sve devojke će nemali deo vremena provesti ispred ogledala, procenjujući svoj izgled i nalazeći razne nedostatke. Jesu li im grudi premale, ili prevelike? A malo veći nos? Klempave uši? Struk bi baš mogao da im bude tanji, a i zadnjica bi mogla da bude manja.
Ako baš i ne provode toliko vremena pred ogledalom, u trenutku nesigurnosti (a takvih trenutaka sigurno ima dosta) pomisle na razne svoje nedostatke. Nisu to samo nedostaci tela; pomisliće i kako nisu dovoljno pametne, kako ne umeju da igraju, kako su trapave, kako nisu dovoljno (ili nisu uopšte) zabavne i zanimljive u društvu… Često pomisle kako je dečacima lako, kako oni nemaju takvih problema. Eventualno brinu o veličini znate-već-čega, a inače svi izigravaju super frajere. Blago dečacima – oni nemaju kompleksa!
Joj, koliko je to uverenje pogrešno! Dečaci takođe imaju strahova povezanih sa svojim izgledom i ponašanjem, isto koliko i devojke. Mogu oni da se foliraju u društvu, ali i oni, isto kao i devojke, brinu zbog bubuljica, zbog raznih prevelikih ili premalih delova tela (mada njih neće brinuti isti delovi tela kao devojke – recimo, dečaci ne brinu zbog veličine svoje zadnjice, ali brinu jer im se čini da su im šake ili stopala preveliki). Devojke idu na depilaciju; dečake će da zabrine nedostatak dlaka na telu (hoće već jednom da izgledaju kao muškarci) a, s druge strane, neće ih oduševiti ni ako ih imaju baš mnogo (znaju da devojke to najčešće ne vole).
Pored toga, mnogi dečaci u pubertetu naglo izrastu u visinu i potrebno je vreme dok im se i ostatak tela ne „popuni“, pa se osećaju kao osušene vešalice i prilično su nesrećni zbog toga (kao što devojke ne uteši priča o tome da nešto što one smatraju nedostatkom na svom telu dečaci baš vole, tako ni naglo izrasle dečake ne teši to što im se lepo kaže da ima dosta devojaka koje baš vole kad je dečko vitak, čak i mršav). Opet kao i devojke, i dečaci brinu da nisu dovoljno pametni u društvu, da nisu dovoljno duhoviti, šarmantni – ako pitate njih, reći će vam da devojke tu nemaju šta da brinu jer treba samo da se slatko smeškaju i lepo izgledaju i povremeno nešto kažu (naravno da je takvo uverenje pogrešno), dok se od njih očekuje superinteligentan i superzabavan razgovor.
Zato, devojke, zaboravite na tu priču kako dečaci nemaju problema i ne brinu o svom izgledu i o tome kako ih ljudi vide. Brinu koliko i devojke i imaju kompleksa baš koliko i devojke. Kompleksi nisu nešto izbirljivi kad je pol u pitanju – napadaju svom snagom koga god stignu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.