Relativno je česta situacija da vam se dopadnu neki momak ili devojka, a onda o njima čujete svakakve, ne baš lepe, pričice. U takvom slučaju potrebno je dobro odmeriti svoju reakciju i biti veoma, veoma oprezan.
Na šta konkretno mislimo? Mislimo na to da je reakcija, kada čujete ružne glasine o simpatiji, najčešće odlazak u krajnost, a to je pogrešno. Jedan odlazak u krajnost jeste da glasine u potpunosti zanemarite, oslonite se samo na to što vam ta osoba deluje simpatično (iako je zapravo ne poznajete), zaletite se – i budete povređeni (može se desiti i da imate sreće i sve ispadne u redu, ali za to se kaže „više sreće nego pameti“). Druga krajnost jeste da poverujete u sve glasine koje čujete, i toj osobi nikada ne priđete – a onda, recimo, koju godinu kasnije, shvatite da se radilo o zlobnim pričama i da je ta osoba sasvim u redu, i da ste vi napravili grešku što joj niste prišli jer bi s njom moglo da vam bude jako lepo.
Glasine koje se čuju najčešće se tiču morala te osobe – za devojku se najčešće priča da je laka riba koja bi sa svakim, ili da „ono“ radi za novac, ili nešto te vrste, a za momke se priča da su zavodnici, da menjaju devojke kao čarape, ili pak da su narkomani, kriminalci, nasilnici… Glasine te vrste nekad šire oni koji su ih i sami čuli negde a vole da šire neproverene sočne pričice, ili bivši momci ili bivše devojke tih osoba, koje im se na taj način svete, ili oni koji su hteli da se smuvaju s njima pa su bili odbijeni, a nekad se desi i da u tim glasinama ima i nešto istine – ili i više nego nešto istine.
Šta uraditi kad čujete takve glasine? Nemojte slepo verovati u njih. Raspitajte se kod još nekih ljudi, onih za koje imate razloga da verujete da bi bili neutralni u celoj priči, a da bi mogli da znaju istinu (možda onaj ko vam je ispričao glasinu uopšte nije zlonameran, samo je čuo priču i pokušava da vas upozori pre nego što nastradate). A onda se i upoznajte sa simpatijom, potrudite se da saznate više o njima, šta ih zanima, čime se bave, šta žele da urade u životu… U nekom trenutku (ne odmah, naravno!), možete ih pitati i da li su priče koje kruže o njima istinite – možda iz njihove reakcije možete da izvučete neki zaključak.
U principu, ako ste oprezni i pažljivo posmatrate simpatiju (znači, ne rastopite se smesta na njen šarm, ali se ne ponašate ni sumnjičavo i odbojno, jer na to ni simpatija sigurno neće reagovati nežnošću), moći ćete relativno brzo da zaključite da li pokušava da vas iskoristi, da vas navede na nešto što ne želite (što uvek treba da odbijete, a ako insistira na tome, i da se sklonite od nje i ubuduće je izbegavate), ili je u pitanju sasvim normalna osoba koju ogovaraju iz čiste zlobe. Nasilnike je jedino teško „provaliti“ u startu, jer tada umeju da se ponašaju baš fino i zaštitnički, ali njihov tipičan metod je da vas postepeno odvajaju od prijatelja, pa i od porodice, da vam pričaju da ste im vi najvažniji i da i vama ne treba niko da bude potreban osim njih – na takvu priču treba smesta da vam se „upali alarm“ i da pobegnete od takve osobe (nisu vam potrebni ni mama ni tata, ni prijatelji koje znate sto godina?!).
Dakle, glasine nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo – ali uvek budite oprezni, jer bi za glasine ipak mogao da postoji razlog. Naravno, treba biti oprezan i inače – ne možete da „sanjate“ kakav je neko zaista, a loše je ako to saznate tek kada budete žestoko povređeni.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.