Ljudi se menjaju. Zaljube se u drugačiju osobu, steknu nove, drugačije prijatelje, počnu da se zanimaju za nešto novo. Time ne pokušavaju da odbace staro društvo; nikako. Samo otkriju nešto novo što im se dopadne i neretko požele da to podele sa svojim društvom, da bi i njima bilo lepo – a to društvo ih odbaci. Kad tako postavimo stvari, baš i ne zvuči lepo, zar ne?
U redu je da se ljudi menjaju (naravno, to se ne odnosi na neke drastične varijante, tipa drogiranja ili obijanja trafika ili bilo kakvih drugih kriminalnih radnji) – i nije u redu odbaciti ih zbog toga. A i zašto biste? Samo zato što su nešto drugačiji nego što su bili? Razmislite: da li i dalje imate dodirnih tačaka sa drugom (drugaricom) koji su se promenili? Ima li tih dodirnih tačaka dovoljno da biste i dalje želeli da se družite s njima? Da li zaista verujete da je neophodno da svi iz „ekipe“ budete kao klonirani, ili je baš interesantno što je neko među vama drugačiji?
Ukoliko su se vaš drug ili drugarica zaista toliko izmenili da više nemate o čemu da pričate s njima, da više ne postoji ništa što biste mogli s njima da radite, pa, tu će očigledno doći do rastanka. Ipak, ako i dalje možete mnogo toga da radite s njima (a kao bonus ćete od njih čuti i neke nove, drugačije stvari), zašto biste prestali da se družite s njima? U obe varijante, nije dobra ideja da ih terate da se „vrate na staro“; oni imaju puno pravo na sopstvena interesovanja, koja se mogu razlikovati od vaših. Pa šta ako u inače „reperskoj“ ekipi bude i novopečeni „metalac“? Razmislite samo koje vam to mogućnosti nudi za nova zezanja!
Pokažite malo (po mogućnosti, mnogo) drugarstva; pokažite toleranciju. Sasvim sigurno, bićete najluđa, najoriginalnija „ekipa“ od svih koje znate, ekipa koja se bolje zabavlja od bilo koje druge. Uživajte u novom-starom članu ekipe i lepo se zabavite!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.