Svako bi voleo da mu je porodica puna ljubavi, da se roditelji međusobno vole i da vole i njega ili nju. Međutim, dešava se da roditelji više ne žele da žive zajedno, a tada dospevate u veoma tešku situaciju.
U nekim slučajevima je lako unapred pretpostaviti da će doći do razvoda, onda kada se roditelji konstantno svađaju, kada je očigledno da više ne mogu jedno s drugim. Nekada razvod dođe i kao nešto potpuno neočekivano. Kakav god da je slučaj, treba znati da vi tu ama baš ništa niste krivi, da se roditelji razvode jedno od drugog, ali ne i od vas (vi i dalje imate i oca i majku), i potrebno je nekako nastaviti sa životom.
Prvo će, naravno, doći period burnih emocija. Osećate se kao da vam se porodica raspada, i zaista se i raspada, barem onakva kakvu ste poznavali, i menja se u drugačiju porodicu. To je situacija koja se ne može ignorisati, od koje se ne može pobeći, i sasvim je normalno da date oduška svim emocijama koje imate. A reakcije mogu biti različite – plakanje u vašoj sobi, vrištanje ispod tuša, bacanje stvari (pazite, ipak, da nikog ne povredite), bes na roditelje, srećne porodice i ceo svet, olakšanje što vam kuća više nije bojno polje, pričanje o svemu tome s prijateljima, pisanje pesama, snimanje pesme, slikanje svojih osećanja, izbacivanje besa kroz neki sport… Sve su to normalne reakcije i pomažu vam da izbacite bol iz sebe.
Ipak, period burnih emocija, kao i tugovanja ne bi trebalo da traje večno, niti bi trebalo da dopustite da baš padnete u depresiju, da vas zbog ponašanja izbace iz škole, niti da ugrozite sopstvenu budućnost. Nije nimalo lako, ali pre ili kasnije je neophodno sabrati se i nastaviti sa životom.
Mnogo toga vam može pomoći – evo nekih predloga (ono što pomaže većini tinejdžera): razgovor s roditeljima kao sa sebi ravnima i postavljanje pitanja o svemu što vam je ostalo nejasno; počinjanje novog hobija ili nove aktivnosti da se obeleži početak novog perioda u vašem životu; ukrašavanje nekog delića stana u koji se preselio roditelj s kojim više ne živite; zajedničko dogovaranje s roditeljima kada ćete biti s kim; molba roditeljima da oboje nastave da dolaze kada imate neku predstavu, utakmicu, na razgovore s nastavnicima; objašnjavanje roditeljima da nećete biti njihov špijun ni glasnik kada se viđate s onim drugim; obaveštavanje roditelja kada se osećate spremno da pokušate da prihvatite njihovog novog partnera ili partnerku.
Čak i ako u startu ne izgleda tako, razvod roditelja često donese mir u kuću. Odluku o razvodu nijedan roditelj ne donosi olako, pa tako nisu ni vaši – i učinili su ono za šta veruju da je najbolje za sve, uključujući i vas. Njihova odluka ne mora da vam se dopada, ali bi trebalo da je poštujete – a svakako bi trebalo da naučite da živite s tim i da nastavite sa svojim životom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Eh, i Bog stvori ženu; a neki čekaju limunadu ili taksi.
Moji roditelji se razvode! Već su isplanirali kako će sa mnom i sa sestrom, a zaboravili su jedno – nisu se uopšte zapitali da li ćemo mi patiti zbog toga (dobro, sestra mi je mala, ali svejedno, a i ja sam tu). Kako god bilo, ja samo proklinjem dan kad sam se rodila, jer da se nisam rodila, moji bi se već davno razveli, bez tih silnih svađa i maltretiranja. Živeli bi oboje srecno, doduše odvojeno, ali ne bi imali problem sa parama kao što ga sad imaju. Ja stvarno ne znam šta da radim, pitam se zašto me uopšte Bog stvorio. Znam da ne mogu doživotno da se sažaljevam, ali ipak ne mogu ni tako lako da nastavim dalje…
Kako god se okrene, razvod je izuzetno težak za djecu i ja lično mislim da je to najgora stvar koja se može desiti jednom djetetu. Lično nisam pristalica razvoda i ne slažem se sa ljudima koji kažu: bolje dobar razvod nego loš brak. Lično mislim da i jedan i drugi roditelj treba da daju sve od sebe, da pokušaju da spasu taj brak, jer će se ipak roditelji snaći, a dijete neće, i cijelog života će nositi žig i patnju. Mislim da se neće razvijati kao djete iz srećne porodice.