Odrasli su najčešće puni saveta, nekad vam i bude mnogo što vam svaki čas govore šta i kako da radite, a nekada se i osetite izgubljeno što u "brdu" saveta, što u tome što i dalje zapravo niste sigurni kako bi bilo najbolje postupiti. Mada ta "izgubljenost" nije prijatan osećaj, sasvim je normalna.
Nekada su postojala striktnija pravila kako je šta ispravno uraditi. Ni tada ih nije poštovao svako, uvek bi se našao neki buntovnik da uradi nešto drugo, pa bi se nekad "opekao", a nekad otkrio da može i tako, da ni stariji, ma koliko dobronamerni bili, i mada svakako imaju više iskustva od vas, ne znaju baš sve, niti sve mora da bude onako kako oni kažu i nikako drugačije. Ipak, uz ta striktnija pravila, bilo je lakše imati osećaj da nešto radite kako treba, ili da još uvek ne radite kako treba, ali da se radi o nečemu što možete da naučite, samo vam treba malo prakse.
Međutim, kako se stalno saznaju nove stvari, i to sve brže i brže, i svet se sve brže menja (vaši roditelji, kad su bili u vašim godinama, uopšte nisu imali mobilne telefone, malo ko je imao kompjuter, stvari koje mnogi danas podrazumevaju, kao što su Internet, YouTube, Facebook nisu postojale ili su bile tek u začetku, niste morali, kad izađete u klub ili diskoteku, da nosite piće sa sobom i kad idete u toalet), i za mnogo toga što se nekad smatralo ispravnim shvata se da to ne mora tako. Da to može i na neki drugi, treći, četvrti način… Istina, uvek je, u suštini, postojalo puno različitih opcija, samo što ih nekada većina nije bila svesna. A sada ste ih svesni, i nije nimalo lako odlučiti se koja bi vam opcija najviše odgovarala, pogotovo što ste još uvek mladi i ni sami niste sigurni šta biste tačno želeli. Onda je vrlo lako osetiti se potpuno "izgubljeno" – a roditelji vam, ako su i sami svesni svih tih različitih opcija, mogu predložiti ono što je za njih uspelo (pre dvadesetak godina, kad je svet bio drugačiji), ili nagađati šta bi moglo da uspe za vas (od 150 različitih mogućnosti, dok ih je nekad bilo pet – ne bukvalno toliko, brojke su tu radi ilustracije), što znači da su i oni krajnje nesigurni šta bi tu bilo najbolje.
Ipak, uz sve te promene, i zbunjenost i "izgubljenost" koje su sa sobom donele, osnovni princip je ostao isti. Imate neki problem ili dilemu, pitate nekoliko osoba kojima verujete za savet (ne preveliki broj njih, jer će vas preveliki broj različitih saveta samo zbuniti), i onda pokušate ono što vam se u tom trenutku učini najboljim. Pa kako se snađete. Nekada ispadne dobro, nekada ispadne baš super, nekada shvatite da ste pogrešili, stvari u svakom slučaju idu dalje na ovaj ili onaj način, i vi se snalazite kako znate i umete. Tako su i stariji radili, tako će, jednog dana, raditi i vaša deca, unuci… Svako se snalazi onako kako najbolje ume.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.