Kako sve to lako i veselo izgleda kad čitate različite tekstove, gledate serije ili filmove! Devojka koja veselo flertuje s dečkom koji joj se dopada, naravno, osvoji ga, oni se drže za ruke, ljube se, izlaze, lepo se provode… Pretpostavljate da to postoji i u stvarnom životu, inače ne biste viđali unaokolo parove kako se drže za ruke – samo, u vašem životu toga nema.
Za početak, stidljivi ste. Jedva se usuđujete i da pogledate dečka koji vam slatko izgleda. Stidljivo mu se nasmešite svaki put kad se desi da vas pogleda – a on kao da vas i ne primećuje, i mislite kako mora da ste ružne ili potpuno nezanimljive. Možda, kad god vas slučajno pogleda, vi pogledate na drugu stranu i pocrvenite – o, ne, nije valjda primetio da ceo odmor samo u njega gledate! Čak i u onoj lepoj varijanti, kad skupite hrabrost da mu se nasmešite i kad vam on uzvrati osmeh, smesta se unervozite – šta je zapravo mislio tim osmehom? Da li je to bio "i ti se meni dopadaš" osmeh, ili vam se osmehnuo automatski, čim ste se vi nasmešile njemu, i njegov osmeh zapravo ne znači ništa više od obične učtivosti? Momci zaista mogu da budu veliki izvor stresa – i to potpuno bez svoje krivice.
Može da izgleda da je momcima lako, da oni mirno posmatraju svet oko sebe, a da vi prosto umirete od nervoze, ali, verujte, nije tako. I momci se boje isto koliko i devojke, samo su oni naučeni na drugačije ponašanje. Naučeni su da pokazivanje emocija, naročito straha, "nije muški", pa se zato može desiti da čak i dečko koji se oseća veoma nervozno izgleda relativno bezbrižno. To je čisto foliranje, naročito ako je dečko tek ušao u pubertet – nema šanse da je on "kul" i siguran u sebe pred devojkom koja mu se dopada.
Kako savladati nervozu pred momkom? Kao jedno, važi staro pravilo da ne treba da glumite niti da se pretvarate da ste nešto što niste – tako ćete se samo još više unervoziti, jer ćete svaki sledeći put morati da se prisećate svih laži i foliranja od ranije, da vam se nešto slučajno ne omakne – vrlo naporno i stresno. Dakle, budite svoje. Kao drugo, pokušajte da zapamtite da su i momci podjednako nervozni. Kako vam to pomaže? Tako što možete da se koncentrišete na njihovu nervozu umesto sopstvene, nešto kao ono dečje "meda se plaši, hajde da smirimo medu". Momkova nervoza može vam skrenuti misli s vaše sopstvene – a ohrabrujući osmeh koji mu uputite da biste ga malo umirile imaće umirujuće dejstvo i na vas. Probajte i videćete da iznenađujuće često ima efekta.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
„Da umirite medu?!“ Najprije samo izlazite s njegovim društvom i njim jer je to obično druženje, a on oženjen, mislite, iako ne nosi burmu; onda ga poljubite dok se rastajete u haustoru, u obraz, naravno, kao znak dobroćudne pažnje i utjehe njemu jer i ne želite nešto više i da se bilo šta, ponajmanje veza, dalje razvija; poslije mu pred svojom zgradom uzmete ruku i rukujete se s njim oboje zbunjeni, jer ne želite zaboga da ga zovnete gore kod sebe na kaficu (na kojoj se poslije izvjesnog nedugog vremena i našao, sve na vašoj nezaustavljivoj žalopojci i ispovijesti istovremeno, na koju se samo čutno smješka); onda se jednog dana pomazite malo i ne očekujući da će vas zaprositi s pika… I, onda nek vas ne čudi što vas i vaše mišljenje ne uzima za ozbiljno kad kažete da želite odvojene krevete, a on legne pored vas „ne dolazi u obzir, i ovo je nešto…“ Šta?